ŠVEDSKA U STRAHU OD MOGUĆEG RUSKOG RAKETNOG UDARA Stokholm blokirao veliki projekat: Ne može to sada, pogledajte šta bi se dogodilo...
ODLUKA Vlade Kraljevine Švedske da zaustavi izgradnju vetroelektrana još je jedan primer uticaja rata u Ukrajini i brige za nacionalnu bezbednost na političke odluke koje su pre tog rata bile u domenu civilnog.
Vlada Kraljevine Švedske blokirala je u novembru ove godine izgradnju 13 plutajućih vetroelektrana u Baltičkom moru zbog straha da će ometati njene odbrambene radare, piše Defense njuz. Naime, vetroelektrane mogu ometati radarske signale te smanjiti kvalitet slike neba. Mogu čak dovesti do toga da neki delovi neba postanu potpuno nevidljivi.
Ministar odbrane Švedske Pol Jonson rekao je da bi prisutnost vetroelektrana vreme za reakciju na raketni napad mogla sa 120 sekundi smanjiti na 60. Na društvenoj mreži ''Iks'' objavio je i šematske prikaze koji ilustruju kako vetroelektrane bacaju "sene" koje smanjuju vidljivost neba.
Ova je odluka još jedan primer uticaja rata u Ukrajini i brige za nacionalnu bezbednost na političke odluke koje su pre toga bile u domenu civilnog.
Stručnjaci su portalu Defense njuz rekli da se zna da vetroelektrane ometaju radare, a neki su rekli da ih brine to što se gradi sve više i više vetroelektrana. Ako se ne preduzmu prikladne mere, situacija bi mogla postati još gora. Nadzor neba, prognoza vremena, sigurnost i odbrambeni zadaci trpe ako se ometaju radari, rekao je portparol Ministarstva obrane Sjedinjenih Američkih Država Defense njuzu. Istovremeno, dodao je da velika većina vetroelektrana ne smeta radarima.
Defense njuz navodi da vetroturbine, a posebno velike grupe istih, radarske sisteme mogu ometati na više načina. Mogu se pojaviti na ekranima radara jer odbijaju elektromagnetske talase na kojima se radari temelje. Radaristima posao otežavaju i zato što se njihove elise vrte (370 km/h), a one okreću oko svoje ose. Stručnjaci su Defense njuzu rekli da su premazi za apsorpciju talasa skupi, a da gašenje turbina kako bi se oni naneli mogu skupo koštati njihove vlasnike.
Benjamin Karlson, voditelj programa za ublažavanje radarskih smetnji vetroturbina u istraživačkoj laboratoriji Sandija, jednoj od tri laboratorije Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost SAD, savezne agencije koja deluje u sklopu Ministarstva energetike SAD, rekao je da ne zna da je ijedan predlog za izgradnju vetroelektrane naprosto odbijen. S druge strane, dodao je da se pozicije i površine vetroelektrana neretko modifikuju kako bi se rešili potencijalni problemi.
Ministar obrane Švedske Pol Jonson rekao je i da vetroelektrane mogu smanjiti količinu obaveštajnih podataka koji se u određenim trenucima i određenim situacijama mogu prikupiti, te da mogu ometati senzore za detekciju podmornica. Dodao je da se izgradnja tih 13 vetroelektrana ne može odobriti jer bi imale "neprihvatljive posledice za švedsku bezbednost".
Istovremeno, vetroelektrane omogućavaju prelazak s "prljave" energije na "čistu". Evropa je pre od Rusije nabavljala velike količine energije, odnosno nafte i plina. To se promenilo nakon što je počeo rat u Ukrajini. Rusija je zavisnost Evrope o njenoj energiji koristila u pregovorima i kao oružje u hibridnim sukobima. Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu požurila s tzv. zelenom tranzicijom kako bi se odvikla od ruske energije.
Švedska energetska agencija rekla je da Švedska ima stabilan priliv struje, ali da će cena te struje narasti zbog rata u Ukrajini.
Iako je blokirala izgradnju 13 vetroelektrana u Baltiku, Defense njuz navodi da je Vlada Kraljevine Švedske odobrila gradnju vetroelektrane "Posejdon" nedaleko od njene zapadne obale - one koja je okrenuta prema Severnoatlantskom savezu. Posejdon će sadržavati možda čak i 81 vetroturbinu i godišnje proizvoditi 5,5 teravatsati energije.
Švedska se vlada obavezala da će u idućih 20 godina udvostručiti svoju godišnju proizvodnju struje. Očekuje se da će deo te struje proizvoditi i nuklearne elektrane. Kritičari vlade kažu da će potražnja jako brzo porasti te da elektrane neće na vreme proraditi kako bi namirile potrebe za strujom.
(Jutarnji)
BONUS VIDEO: ATENTAT BEZ KAZNE: Pre 36 godina ubijen je švedski premijer Ulaf Palme