TRAMP UNEO POMETNJU, KIJEV SPREMAN DA PREDA TERITORIJE RUSIJI: "Ko god je u pobedničkoj pozciji - postavlja uslove"

S obzirom na to da su ukrajinske snage sve manje sposobne da kontrolišu front na istoku zemlje, dva visoka zvaničnika izjavila su za Njujork tajms da odbrana interesa Ukrajine u potencijalnim pregovorima više neće zavisiti od teritorijalnih granica, već od toga koje garancije postoje za prekid vatre.

- Razgovori treba da budu zasnovani na garancijama. Ništa nije važnije za Ukrajinu - rekao je Roman Kostenko, predsednik Odbora za odbranu i obaveštajne poslove ukrajinskog parlamenta.

Još direktniji je bio još jedan visoki ukrajinski zvaničnik, koji je pod uslovom anonimnosti govorio o osetljivim pregovorima. - Teritorijalno pitanje je izuzetno važno, ali to je još jedno pitanje. Prvo pitanje su bezbednosne garancije - rekao je zvaničnik.

Ukrajina tretira svoje granice na osnovu svoje deklaracije o nezavisnosti iz 1991. godine, iako je Rusija od tada preuzela kontrolu nad oko 20 odsto ukrajinske zemlje. Međutim, Kijev se neće formalno odreći svojih pretenzija na bilo koju teritoriju pod ruskom okupacijom, rekao je Kostenko.

Čini se da ovaj novi pristup koji zauzima Ukrajina zapravo predstavlja opravdanje za svaki mogući dogovor u kojem bi Rusija zadržala kontrolu nad ukrajinskom zemljom. Kijev traži članstvo u Severnoatlantskom savezu kao garanciju protiv ponovnih napada Rusije.

Zapadni zvaničnici su signalizirali da žele da Ukrajina uđe u NATO, ali ne po nekom ubrzanom rasporedu. Zvaničnici u Kijevu su takođe rekli da bi jak arsenal konvencionalnog naoružanja, koji je obezbedio Zapad, omogućio Ukrajini da brzo uzvrati udarac, služeći kao sredstvo odvraćanja od obnavljanja neprijateljstava.

Bezbednosne garancije, a ne teritorijalne garancije, predstavljaju najteže pitanje u bilo kom mirovnom sporazumu, piše Njujork tajms. Kada su Ukrajina i Rusija vodile mirovne pregovore 2022. godine, Rusija je na kraju napustila kritičnu komponentu predloženog sporazuma: aranžman koji obavezuje druge zemlje da stanu u odbranu Ukrajine ako ikada ponovo bude napadnuta.

Rusija: Neprihvatljiv ulazak Ukrajine u NATO

Rusija odavno govori da smatra neprihvatljivim ulazak Ukrajine u NATO. Takav potez bi se smatrao kršenjem bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre. Diskusije o potencijalnom rešenju zahuktale su se nakon prošlonedeljnog izbora Trampa, koji je obećao da će vršiti hitne razgovore.

To je veliki pomak u odnosu na dugogodišnju poziciju Bajdenove administracije da vreme i uslove bilo kakvog rešenja treba prepustiti Ukrajini. Tramp je bio otvoreno skeptičan u pogledu nastavka pomoći SAD Ukrajini i rekao je da može da okonča rat za jedan dan, ne govoreći kako.

Trenutna prepreka bilo kakvom prekidu vatre duž fronta je ukrajinsko zauzimanje delova Kurska, na jugozapadu Rusije, koje je ukrajinska vojska napala u avgustu. Kijev vidi ovu teritoriju kao potencijalnu manu za pregovaranje tokom pregovora, ali u Moskvi se odlazak Ukrajine uglavnom smatra preduslovom za početak pregovora.

Američki zvaničnici kažu da se oko 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika okupilo u Kursku u pripremama za kontraofanzivu za izbacivanje Ukrajine sa ruskog tla.

Ako Ukrajinci budu proterani iz Kurska, Rusija bi mogla da prihvati prekid vatre duž linije fronta do sledećeg proleća, rekao je u intervjuu u ponedeljak Konstantin Zatulin, poslanik Putinove političke partije. - Sve će biti zasnovano na činjenicama - rekao je on.

- Sve što imamo je naše; sve što Ukrajina ima je ukrajinsko.

Za neke od moskovskih tvrdolinijaša, sporne tačke, uključujući teritorijalne pretenzije, doneće rešenje do sledećeg proleća malo verovatno.

- Biće nam teško da postignemo dogovor upravo zato što čak i naša najmekša pozicija uključuje dodatne teritorijalne ustupke Ukrajine - rekao je Konstantin Malofejev, konzervativni biznismen povezan sa Kremljom.

Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da bi Kijev želeo da osigura da bilo kakva linija prekida vatre ne naškodi posleratnom ekonomskom oporavku zemlje tako što će, na primer, ostaviti industrijska područja previše nesigurna za ulaganja.

Širina demilitarizovane zone, tampon zone između dve vojske, takođe bi bila ključna za razmatranje bilo kakvog dogovora, rekli su zvaničnici.

Tramp i Zelenski: "Formula mira"

Tramp i Zelenski razgovarali su prošle nedelje, ali nijedna strana nije objavila ono o čemu se razgovaralo. Zelenski je apelovao na podršku u Sjedinjenim Državama i evropskim nacijama za, kako on naziva, strategiju „mir kroz snagu“ koja bi ojačala ukrajinsku vojsku i potencijalno poboljšala njenu poziciju na bojnom polju pre nego što pregovori počnu.

Ukrajina trenutno prolazi kroz najteže trenutke na bojnom polju od prvih dana invazije, što je primoralo Zelenskog da ublaži svoj plan, koji je nazvao Formulom mira i koji je donedavno smatrao osnovnom polaznom tačkom za bilo kakve pregovore.

On je nedavno poslao ministra spoljnih poslova u Kinu da pozdravi ulogu Kine u pregovorima, takođe rekavši da bi Rusija mogla biti pozvana u buduću rundu pregovora o formuli mira.

Sve više Ukrajinaca hoće ustupanje teritorije za mir

Među Ukrajincima raste podrška ustupanju teritorije u zamenu za mir. Anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju u oktobru pokazala je da bi 32 odsto Ukrajinaca podržalo takav sporazum, u odnosu na 19 posto prošle godine.

Ali osigurati povoljno rešenje za Ukrajinu dok Rusija napreduje bilo bi iznimno teško, rekao je Andrij Zagorodnjuk, bivši ukrajinski ministar obrane. Ruski pregovarači verovatno se neće zadovoljiti samo teritorijom koju je njihova vojska već zauzela.

- Ko god je u pobjedničkoj poziciji, postavlja uslove - zaključio je bivši ukrajinski ministar obrane za NYT.

(Jutarnji.hr)

BONUS VIDEO:

ZELENSKI NA LINIJI FRONTA: Predsednik Ukrajine posetio vojnike u Bahmutu