MASOVNO DEPORTOVANJE RUSA IZ NEMAČKE: Hiljade izbeglo, a ostali bez azila

Jovana Švedić 13. 11. 2024. u 20:29

IAKO nema direktnih letova između Nemačke i Rusije, broj deportacija ruskih državljana mogao bi da raste, ukoliko sudovi i vlasti uvaže odluku administrativnog suda Berlin-Brandenburg.

Foto: Robert Michael/dpa via AP

Kako je sud navodi, mladi ruski vojnici pozvani su na redovno služenje vojnog roka, i dolaskom u Nemačku izbegavaju mogućnost da budu poslati u rat u Ukrajini.

Takođe, navodi se da oni koriste samo zaštitu duž granice sa Ukrajinom i na Krimu, tako da shodno tome oni nisu u mogućnosti da dobiju azil u Nemačkoj, jer samo pozivanje na vojnu službu ne predstavlja validan osnov za azil.

Veruje se da je presuda doneta još avgusta,a mediji tek sada saznaju za ovu informaciju.

Ono što je otpočelo istraživanje jete pojedinačna žalba protiv deportacije u Rusiju koja se završila presudom koja bi poremetila planove na stotine ruskih dezertera da dobiju azil u Nemačkoj.

Konkretan slučaj ne odnosi se na klasičnog dezertera ili odbijanje službe, podnosilac žalbe je bio 22-godišnji ruski državljani koji je došao sa deset godina u Nemačku, međutim njegova porodica nije dobila azil, već je samo bila tolerisana.

Policija ga je smatrala osobom koja često krši zakon i osuđen je na dve godine i devet meseci zatvora. Prijavljen je i za napad na jednog zatvorenika što mu je produžilo kaznu, a na proleće 2023. godine imigraciona služba uputila je obaveštenje da mora da napusti zemlju, na šta je uložio žalbu od straha da ne bude regrutovan i poslat u rat u Ukrajini koju je sud na kraju odbio.

Odeljak o regrutovanju u Rusiji zasnovan je na desetinama izvora, uključujući izveštaje vladinih i nevladinih organizacija, i publikacije u evropskim i ruskim medijima.

Sudije su zaključile da optuženi imaju minimalan rizik da budu poslati u Ukrajinu, a izuzetak su takozvani "dobrovoljački bataljoni" iz Čečenije, ali  takođe su naveli da je deportovani podnosilac predstavke slobodan da živi gde god želi u Rusiji.

Ova odluka ima karakter presedana, smatra advokat Mersad Smajić, koji zastupa čečenskog podnosioca žalbe.

Odluka je izazvala oštre kritike, a prema statistikama koje objavljuju lokalni mediji, Rusi se deportuju preko "trećih zemalja".

Policijski službenici prate deportovane do odredišta transfera, gde ih predaju obezbeđenju avio-kompanije.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do avgusta 2024. godine, 5.831 ruski muškarac starosti između 18 i 45 godina zatražio je azil u Nemačkoj.

Samo njih 57 dobilo je azil, dok je dodatnih 154 dobilo status privremenog boravka.

Skoro polovina zahteva je ili povučena ili odbijena iz formalnih razloga, uključujući nepoštovanje Dablinskog sporazuma, koji zahteva da se zahtevi za azil podnose u prvoj zemlji EU u koju izbeglica uđe.

(Alo)

BONUS VIDEO:

RUSI POKAZALI SNIMAK: Dron kamikaza uništio haubicu francuske proizvodnje

Pogledajte više