MANJE DOLARA ZA RATOVE, BIZNIS ISPRED POLITIKE: Evropa zna šta je čeka dolaskom Donalda Trampa na vlast

Mnogo toga promeniće se ponovnim stupanjem Trampa na dužnost. Evropljani su to osetili u periodu od 2016. do 2020. godine i znaju šta ih čeka. Biće manje para za ratove, biznis će ići ispred geopolitike, izvoz će biti ograničen.

Pojedini analitičari ističu da bi, čak, bila greška osloniti se na iskustva iz prvog Trampovog mandata. Biće, kažu, još radikalniji, podozriviji i osvetoljubiviji, posle načina na koji je izgubio prethodnu predsedničku trku.

Ponašaće se jednako prema svim kontinentima, Aziji, Africi, Okeaniji, Evropi, stavljajući u prvi plan isključivo američke interese.

To, praktično, znači i stupanje na snagu pravog malog "komercijalnog rata". Cilj je da se smanji trgovinski deficit koji na štetu Amerikanaca u odnosima s EU iznosi 157 milijardi evra. Tramp o Starom kontinentu u tom smislu već govori kao o "Maloj Kini".

Što se tiče Kine, SAD su prošle godine iz ove zemlje uvezle robe u vrednosti od 427 milijardi dolara, a izvezle u visini od samo 148 milijardi.

Pitanje je koliko će Tramp uspeti da veštačkom regulacijom umanji deficit. U njegovom proteklom mandatu, i pored politike "Amerika najpre", deficit SAD u odnosu na EU je nastavio da raste, sa 114 milijardi u 2016. na 152 milijarde u 2020, što je porast od čak 33 odsto.

Ali, Tramp ne odustaje. U predizbornoj kampanji je kao jednu od svojih glavnih mera najavio uvođenje dodatnih nameta od 10 do 20 odsto za evropske proizvode, što je daleko od čak 60 odsto za kineske, ali će, svakako dodatno znatno opteretiti evropski izvoz i privredu. Novi svet pritisnuće Stari kontinent.

- Evropljani imaju nož pod grlom – sažeo je specijalista za evropske poslove Sebastijan Majar iz francuskog instituta "Žak Delor".

Sličan problem očekuje EU i NATO kada je reč o ratu u Ukrajini. Dalje naoružavanje Kijeva, poznajući Trampa, dolazi u obzir samo ukoliko zapadnoevropske prestonice dobro odreše kesu. Pa i tada, Tramp će, iz svog ugla biznismena, tražiti sve načine da se dođe do trgovine u miru, a ne da se dalje razbuktava ratni plamen. Lako može da se dogodi da Tramp ispregovara mir s Putinom, protiv Evrope i ukrajinskih interesa.

Tu treba sagledati i celokupan odnos unutar Severnoatlantske alijanse. Transatlantska veza biće znatno oslabljena. Tramp, svakako, neće izvesti SAD iz NATO, ali valja očekivati da će napraviti reviziju u kojoj član 5 o automatskom priskakanju u pomoć drugim članicama neće biti "sveto pismo". Poznata je njegova izjava protiv takve politike gde je kao alegoriju iskoristio "snažne Crnogorce koji mogu da budu agresivni, i – eto nas u Trećem svetskom ratu".

Šta takav Trampov stav znači ako bi se rat iz Ukrajine kojim slučajem proširio na Baltičke zemlje, Moldaviju ili neku treću teritoriju na Starom kontinentu, da se naslutiti.

Kao odgovor na Trampovu izolacionističku politiku, u EU pozivaju na sopstvenu stratešku autonomiju. Ali, kako do nje stići? Članice su često kao rogovi u vreći, zavisno od geopolitičkih i ekonomskih interesa. Nedostaju i sirovina i radna snaga. Premestili su tehonologiju kroz mondijalizaciju u Treći svet što im se sada vraća kao bumerang. Fale čak i paracetamoli. O ekspanziji industrije automobila na električni pogon da i ne govorimo. Za sve je potrebna odlkuka, ali i vreme.

Kada je reč o planu B u odnosu na dolazak Trampa, on u operativnom smislu u Evropi praktično ne postoji. Sve ostaje da se rešava u hodu. Kada se radi o NATO, učinjeno je bar toliko da se upravljanje krizne Grupe za Ukrajinu rasporedi na sve članice i donekle unapred obezbede sredstva koja nisu ni izdaleka dovoljna da se vodi ozbiljniji rat s Rusijom na duže staze. Za trgovinu i bezbednost, ostaje uzdanje u božju pomoć.   

Biće sve ovo, izvesno, i razlog za dalje podele unutar EU, čim se odnosi između Brisela i Vašingtona dodatno zategnu.

PREGREVANjE PLANETE

Evropska Unija će ostati usamljena i kada je reč o borbi za očuvanje čovekove okoline, što nije nimalo za zanemarivanje, u trenutku kada se planeta opasno pregreva. Poznato je da Donald Tramp izdaleka daje primat industriji u odnosu na ekologiju.