IZRAELSKI NAPAD NA IRAN OTVORIO DILEMU: Da li su sovjetski S-300 izdržali napad projektila IDF? (VIDEO/FOTO)

Al Džazira je objavila video na kojem su, prema tvrdnjama mreže, snimljeni iranski sistemi protivvazdušne odbrane koji odgovaraju na izraelski raketni napad. Snimci pokazuju bljeskove na noćnom nebu Teherana, a čini se da neke rakete eksplodiraju u vazduhu. Stručnjaci takve bliceve ​​često tumače kao uspešna presretanja. Ovakav snimak je ranije viđen iznad Tel Aviva, gde je izraelska Gvozdena kupola presrela raketne napade, i iznad Kijeva tokom ruskih raketnih napada.

Iako Iran ima niz domaćih i sovjetskih odbrambenih sistema dugog dometa, najviše pažnje privukao je S-300PMU-2, koji je isporučila Rusija 2016. Ovaj model uključuje 16 lansera sa stransportera, više radara za hvatanje ciljeva 96L6E, radare za praćenje ciljeva 30N6E2, radare za upravljanje borbom 64N6E2 i nekoliko pratećih komponenti.
S-300PMU-2, koji je postao operativan 2004. godine, prvobitno je bio namenjen za izvoz — prvo u Kinu — zbog ograničenog finansiranja ruske odbrane. Od tada se izvozi u druge nacije, uključujući Alžir, Vijetnam i Azerbejdžan. Ovaj sistem obezbeđuje slojevitu protivvazdušnu odbranu sa različitim tipovima projektila za velike, srednje i kratke domete, dajući prednost visokoj mobilnosti kako bi se poboljšala sposobnost preživljavanja.

Jedan od ključnih aspekata nedavnog izraelskog napada bilo je gađanje baze u blizini Teherana u kojoj se navodno nalaze jedinice ruske proizvodnje S-300 i balističke rakete. Ostaje značajno pitanje da li su iranske jedinice S-300PMU-2 bile opremljene naprednim raketama zemlja-vazduh 48N6DM, koje su kompatibilne sa novijim varijantama sistema S-300 i služe kao primarno raketno naoružanje dugog dometa za rusko naoružanje. noviji sistemi S-400.

Rakete 48N6DM su veoma cenjene zbog svojih naprednih protivraketnih sposobnosti, zbog svojih superiornih senzora i velikih brzina, koje prelaze 14 Maha, što im omogućava da presreću čak i supersonične ili hipersonične ciljeve koji dostižu brzine iznad 8 Maha. Kina je uspešno testirala ovu klasu raketa protiv mete se kreću brže od 8 maha na dometima od 250 kilometara - nivo efikasnosti bez premca izraelskim vazdušnim raketama i nadmašen za nekoliko drugih raketa laansiranih iz vazduha širom sveta.

Godine 2020. pojavili su se izveštaji da je Iran nabavio nove rakete za svoje jedinice S-300, za koje se spekuliše da su 48N6DM, iako to ostaje nepotvrđeno. Prethodni interes Irana za nabavku S-400, koji je navodno oslabio nakon 2020, mogao bi da implicira da se S-300, potencijalno nadograđen novijim raketama, smatra dovoljno sposobnim.

Bez raketa 48N6DM, standardna opcija dugog dometa S-300PMU-2 je 48N6E2, koja ima domet od 200 kilometara, ali generalno nije u stanju da presreće rakete koje lete brže od 5 maha. Ipak, ova sposobnost je adekvatna za suprotstavljanje izraelskim projektilima vazduhu-zemlja, kao najbrže u izraelskom arsenalu putuju nešto više od 3 maha, pri čemu se većina kreće znatno sporije.

Foto: EPA

Višeslojna odbrambena sposobnost S-300PMU-2 – što znači da može prvo da se bavi raketama dugog dometa i, ako je potrebno, da lansira rakete manjeg dometa iz serije 9M96 – povećava njegovu pouzdanost presretanja. Dodatna prednost leži u sposobnosti sistema da se umreži sa drugim sredstvima protivvazdušne odbrane, uključujući komplementarne sisteme kratkog i srednjeg dometa poput Tor-M1 koji je isporučila Rusija i dokazanog domaćeg trećeg u generaciji sistema Hordad. Ovi sistemi mogu da dele senzorske podatke i doprinose dodatnim odbrambenim slojevima.

S-300PMU-2 takođe može da se poveže sa iranskim radarom Rezonans-NE dugog dometa, koji isporučuje Rusija, koji je optimizovan da upozorava protivvazdušnu odbranu na dolazeće stelt avione i krstareće rakete na malim visinama sa velikih udaljenosti, što omogućava jedinicama S-300 da fokusiraju svoje senzore tačno tamo gde napadi mogu nastati.
Za Iran, S-300PMU-2 predstavlja ključnu odbrambenu prednost, iako igra nešto manju ulogu u poređenju sa sličnim sistemima u zemljama poput Indije, Vijetnama i Alžira. Ovo je delimično zbog ograničenog poverenja između Teherana i Moskve, pošto se Rusija ranije povukla iz višestrukih ugovora o vojnoj opremi sa Iranom pod međunarodnim pritiskom.

Foto printskrin IDF

Zaista, jedinice S-300PMU-2 koje je Iran nabavio prvobitno su bile namenjene Siriji pre nego što je Rusija, pod pritiskom Zapada, otkazala dogovor, odbijajući da snabdeva Damask sistemima protivvazdušne odbrane dugog dometa. Iran je takođe bio svedok kako se Rusija povukla iz nekoliko sporazuma o oružju, uključujući dogovor za licencnu proizvodnju tenkova T-72 1990-ih. Ova istorija povučenih ponuda navela je Iran da se više oslanja na domaći razvoj za potrebe svoje protivvazdušne odbrane.

Prvi pokušaj Irana da nabavi rusku protivvazdušnu odbranu dugog dometa, sa narudžbom za S-300PMU-1 2007. godine, Rusija je jednostrano otkazala 2010. godine pod predsednikom Dmitrijem Medvedevom, zaoštravajući diplomatske odnose između nacija.

Umesto da vrši opsežnu kupovinu ruskih sistema protivvazdušne odbrane, Iran je investirao u domaće alternative. Najznačajniji među njima, Bavar-373, stalno je napredovao od svog postavljanja sredinom 2010-ih. Iran je u aprilu izvestio da je nova varijanta rakete Saiiad-4B proširila domet udara Bavar-373 na 300 kilometara.
Dok su pune mogućnosti Bavar-373 još neizvesne, analitičari veruju da je njegov razvoj imao koristi od tehnologija S-300 reverznog inženjeringa i deljenja tehnologije sa saveznicima poput Kine i Severne Koreje. Obe zemlje su razvile najsavremenije sisteme protivvazdušne odbrane koji su konkurenti ruskom S-400 u nekoliko aspekata po performansama.

Foto jutjub/ WION

S obzirom na to da je tehnologija S-300PMU-2 stara više od dve decenije, postoji velika mogućnost da noviji iranski sistemi kao što je Bavar-373 sada nude mogućnosti koje prevazilaze ruski sistem, posebno uz kontinuirano unapređenje iranske raketne tehnologije.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja