KAMALA TRAMPA PROGLAŠAVA PREDSEDNIKOM: Kandidatkinja demokrata na izborima za šefa Bele kuće potvrdiće pobedu svog rivala u januaru

Prema američkom Ustavu, potpredsednik je ujedno predsednik Senata, čija je uloga i da proglasi rezultate izbora za Belu kuću. To će se dogoditi 6. januara 2025, na dan kada su, pre četiri godine, na ceremoniji proglašenja Džozefa Bajdena za predsednika SAD, pristalice njegovog tadašnjeg rivala Trampa, sumnjajući na krađu izbora, upale u Kongres. Zbog tog napada i Tramp se našao na optuženičkoj klupi.

Sada, skoro četiri godine kasnije, prema poslednjim podacima izbora za predsednika SAD, Tramp je osvojio 301 elektorski glas, dok je Kamali Haris pripalo 226. Novom predsedniku SAD juče je pripala većina glasova u još jednoj "kolebljivoj" državi, Nevadi. Kada je reč o glasovima birača, lider republikanaca je osvojio 73 miliona, a potpredsednica SAD 69. Čekali su se rezultati iz još jedne američke savezne države, Arizone. A kada je reč o glasovima za mesta u Kongresu, republikanci su već osvojili većinu u Senatu, dok se za mesta u Predstavničkom domu i dalje ne znaju konačni rezultati. Republikanci zasad imaju 211 poslanika, od potrebnih 218, a demokrate 200.

Tramp je pobedio u Ajdahu, Juti, Montani, Vajomingu, Severnoj i Južnoj Dakoti, Nebraski, Kanzasu, Oklahomi, Teksasu, Mičigenu, Viskonsinu, Ajovi, Mizuriju, Arkanzasu, Luizijani, Mičigenu, Indijani, Kentakiju, Tenesiju, Misisipiju, Alabami, Floridi, Džordžiji, Severnoj Karolini, Ohaju, Zapadnoj Virdžiniji, na Aljasci i u Pensilvaniji. Harisovoj su pripali glasovi birača u državama Distrikt Kolumbija, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Nju Hempšir, Vermont, Njujork, Mejn, Virdžinija, Ilinois, Minesota, Kolorado, Nju Meksiko, Vašington, Oregon, Kalifornija i Havaji.

Ovog puta, atmosfera u Vašingtonu je daleko pomirljivija nego pre četiri godine. Lider republikanaca u prvom intervjuu za američke medije, otkako je ostvario ubedljivu pobedu nad Kamalom, u telefonskom razgovoru za En-Bi-Si njuz, osvrnuo se na razgovore sa odlazećim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i potpredsednicom Haris, posle svog trijumfa.

- Veoma lepi razgovori, puni poštovanja u oba smera - naveo je novi predsednik, dodavši da je Harisova razgovarala o tranziciji vlasti i da bi volela da sve prođe glatko, sa čime se on složio.

Dodao je da se sa Bajdenom dogovorio da uskoro idu na ručak, te da se od srede čuo sa verovatno 70 lidera iz sveta, među kojima je pomenuo izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, lidere zemalja u kojima se vode sukobi. Istakao je da se i dalje nije čuo sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom, ali da misli da će razgovarati.

Napomenuo je da veliku pobedu na predsedničkim izborima vidi kao šansu da u drugom mandatu "unese zdrav razum u zemlju", te primetio da je privukao glasove birača iz najrazličitijih grupa Latinoamerikanaca, mladih, žena, te stanovnika poreklom iz Azije.

- Počeo sam da uviđam da bi do prestrojavanja moglo doći jer demokrate nisu u skladu sa načinom na koji razmišljaju stanovnici zemlje. Ne možete da oduzmete policiju, takve stvari. Oni ne žele da odustanu i da ne rade, a ljudi to razumeju - rekao je Tramp.

Lider republikanaca odmah počinje da formira svoj tim. Glavnu menadžerku kampanje Suzi Vajls postavio je za šeficu kabineta, koja je tako postala prva žena u istoriji SAD na toj poziciji. Tramp je još u pobedničkom govoru napomenuo da mu je Vajlsova pomogla da ostvari "jednu od najvećih političkih pobeda u istoriji". U saopštenju ju je opisao kao snažnu, pametnu, inovativnu i cenjenu osobu koja će biti ključna u ostvarivanju ciljeva da Ameriku ponovo učine velikom.

Vajslova važi za dobrog republikanskog stratega sa velikim iskustvom. Manje od godinu dana nakon što je počela da se bavi politikom, pridružila se kampanji Ronalda Regana, bivšeg predsednika SAD, uoči izbora 1980. Godine 2010. pomogla je Riku Skotu, tadašnjem biznismenu sa malo političkog iskustva, da postane guverner Floride za samo sedam meseci. Bila je deo Trampove predizborne kampanje 2016. i 2020. kada je stekla široko priznanje.

Osim nje, Tramp juče nije pominjao ko će još biti deo njegovog tima, ali to nije sprečilo medije da nastave da spekulišu o potencijalnim imenima. Tako je "Fajnenšel tajms" izvestio, pozivajući se na neimenovane izvore, da se zet novoizabranog predsednika Džared Kušner neće vraćati u Belu kuću, ali bi mogao da sedne u fotelju savetnika za Bliski istok. Suprug Trampove ćerke Ivanke je bio jedan od glavnih savetnika u Trampovom prošlom mandatu i igrao ključnu ulogu u pregovorima koji su doveli do Abrahamskih sporazuma, koji su uspostavili diplomatske odnose između Izraela i nekoliko arapskih zemalja, uključujući UAE, Bahrein, Sudan i Maroko.

Naredna Trampova administracija planira da nastavi sa proširenjem broja arapskih zemalja koje imaju diplomatske veze sa Izraelom, a Saudijska Arabija bi mogla da bude ključna, ocenjuje ugledni list. Saveznici lidera republikanaca očekuju da će Kušner imati savetodavnu ulogu u vezi sa politikom prema Bliskom istoku, s obzirom na njegovu blisku saradnju sa zvaničnicima u Izraelu.

Takođe, Trampov tim razmatra mogućnost angažovanja ključnih nacionalnih bezbednosnih zvaničnika za Bliski istok, uključujući bivšu zvaničnicu Saveta za nacionalnu bezbednost Viktoriju Kouts i Migela Koreu, bivšeg generala koji je radio sa Kušnerom.

Fotelju šefa američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) mogao bi da zauzme Džon Retklif, bivši kongresmen iz Teksasa. Njega je Tramp 2020. nominovao za direktora obaveštajne službe.

Novi predsednik je uređenje granice SAD postavio kao jedan od prvih prioriteta svoje administracije pošto 20. januara zvanično preuzme najvišu funkciju u zemlji. Na pitanje da li će u delo sprovesti predizborno obećanje o masovnim deportacijama, lider republikanaca je odgovorio potvrdno.

- Oni žele da imaju granice i vole da ljudi dolaze, ali moraju to da učine sa ljubavlju prema zemlji i da uđu legalno - istakao je novi-stari šef Bele kuće.

Istakao je i da nije neko ko kaže: "Ne, ne možete da uđete".

- Mi želimo da ljudi uđu. Ali, nemamo izbora. Ubijali su ljude, vođe narko-bandi su uništavali države, a sada će otići nazad u te zemlje, jer neće ostati ovde. Ne postoji cena za to - kategoričan je Tramp.

On, međutim, nije precizirao na koji način planira da implementira plan o masovnoj deportaciji ilegalnih migranata, dok stručnjaci ocenjuju da će mu za ovu akciju biti potrebna podrška saveznih agencija među kojima su ministarstva pravde i odbrane. Zato će se narednih dana sa posebnom pažnjom pratiti koga će novi predsednik postaviti na te funkcije. Tokom kampanje, Tramp je rekao i da će završiti izgradnju zida na granici sa Meksikom, koja je počela tokom njegovog prvog predsedničkog mandata. Tokom administracije predsednika Džozefa Bajdena i potpredsednice Kamale Haris, broj prelaza na južnoj granici SAD dostigao je rekordne nivoe krajem prošle godine, a zatim je opao ove.