ZELENI HABEK KANDIDAT ZA KANCELARA: Posle pada vlade u Berlinu trka za naslednika šefa države

Govoreći o padu vlade kancelara Olafa Šolca i skorom raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, Mask je ovo napisao na platformi Iks. Nije još, međutim, stigao da se izjasni o kandidovanju Roberta Habeka, kopredsednika Zelenih, trećeg stranke sada već bivše koalcije, pored socijaldemokrata i liberala, za novog kancelara u Berlinu, jer u nemačkoj prestonici, događaji ubrzano jedan drugog stižu.

Habek (55), bivši pisac i filozof, koji u vladi drži resor ekonomije, ključna je figura u nemačkoj energetskoj i klimatskoj politici. Posle petogodišnje pauze, Habek je ponovo aktivirao svoj nalog na Iksu, na kom je postavio kratak video u kojem nosi narukvicu sa natpisom "Era kancelara", što je tada izazvalo spekulacije da će uskoro zvanično objaviti svoju kandidaturu, kako se i potvrdilo.

Analitičari, međutim, procenjuju da su, u odnosu na Fridriha Merca, kandidata opozicionih demohrišćana Habekove šanse male i tipuju na povratak Demohrišćanske unije bivše kancelarke Angele Merkel, na vlast.

Klupko u koje se uvezala Šolcova vlada, počelo je minule nedelje da se raspliće smenjivanjem ministra finansija Kristijana Lindnera, na kancelarov zahtev, uz obrazloženje da "je na to bio primoran da bi sprečio štetu po domovinu".

Među razlozima svoje odluke da Lindnera pošalje u istoriju, Šolc je, između ostalog, naveo nespremnost šefa državnog trezora da, u okviru planiranja državnog budžeta za 2025. godinu, istovremeno odobri povećanje potrošnje za podršku Ukrajini i ulaganje u budućnost Nemačke. I posle kraha vlade, Berlin je, naime, poručio Kijevu da ostaje dosledan pružanju pomoći Ukrajini i da će ispuniti sva obećanja.

Ovim povodom oglasio se nemački ministar finansija u ostavci, koji je kritikovao Šolca, poručivši da je nemački kancelar namerno "doveo do raskola u koalicionoj vladi, o čemu svedoči i njegov pripremljeni govor".

Sporovi oko državnog budžeta izazvali su lane krizu u zemlji, koja je praktično dovela do pada vlade. Lindnerovo nezadovoljstvo aktuelnom ekonomskom politikom i Šolcova želja da s vremena na vreme ukine takozvanu "kočnicu duga", koja sprečava ogromna zaduživanja zemlje, doveli su do nepremostivih razlika i naposletku razlaza ključnih partnera "Semafor koalicije".

Poverenje vladi u Bundestagu

NAJVEROVATNIJE 15. januara 2025. Olaf Šolc će u Bundestagu postaviti pitanje poverenja vladi, a mogućnost da ishod bude povoljan po njega, samo je teorijska. Sva je prilika da će to izjašnjavanje biti uvod u raspisivanje prevremenih izbora, koji se, u tom slučaju, očekuju u martu, umesto u septembru, kako je trebalo po redovnoj agendi. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, poručio je da raspad vladine koalicije nije kraj sveta i izrazio spremnost da raspusti skupštinu, da bi se otvorio put za vanredne parlamentarne izbore.