BILJOJEDI DA POKAŽU ZUBE! Francuski predsednik Emanuel Makron se založio za stratešku odbranu evropskih interesa
Svet je sačinjen od biljojeda i mesoždera. Ako odlučimo da budemo biljojedi, mesožderi će pobediti. Najbolje je odabrati da budemo svaštojedi. Ne želim da budem agresivan, treba samo da znamo da se branimo. Ne bih da ostavim Evropu kao prelep teatar nastanjen biljojedima da ih mesožderi rastrgnu.
Tim rečima obratio se francuski predsednik Emanuel Makron na Samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti.
- Dan posle američkih izbora, moramo da budemo lucidni, ambiciozni, odlučni. Naša agenda je ostvariva, sve je pitanje zajedničke želje i kapaciteta da shvatimo ko smo – istakao je šef francuske države.
Makron je insistirao na strateškom i geopolitičkom jedinstvu svih zemalja koje okuplja EPZ.
- Naša uloga nije da komentarišemo izbor Donalda Trampa, da znamo da li je to dobro ili nije. Izabrao ga je američki narod i braniće interese Amerikanaca. To je legitimno i to je dobra stvar. Pitanje je da li smo mi spremni da branimo interese Evropljana? To bi trebalo da bude naš prioritet. Ne treba to da se događa ni kroz naivne transatlantske veze, ni dovođenjem u pitanje naših savezništava, ni u uskom nacionalizmu – kazao je stanar Jeliseja.
Francuski predsednik je naglasio da se Evropa nalazi na prekretnici.
- Želimo li da čitamo istoriju koju pišu drugi, ratove koje je započeo Vladimir Putin, američko glasanje, tehnološke i komercijalne izbore, ili želimo da pišemo istoriju? – upitao je.
Makron je poručio da geografska i politička Evropa nije konkurencija ni EU, ni NATO, već istorijska, politička i civilzacijska šansa zemalja koje imaju zajedničke interese, naroda koje je istorija delila u 20. veku, a kojima se sada pruža prilika da "ispišu stranice velike Evrope 21. veka."
Naglasio je da je sada pravi trenutak za to, kada se rat vratio na evropsko tlo u Ukrajini, kada postoje tenzije i konflikti između nekih članica kao što su Jermenija i Azerbejdžan, fenomeni koji remete evropska društva kao što su teroristički rizici, ilegalna imigracija, klimatski, tehnološki i geopolitički izazovi između sila kao što su SAD i Kina koje brane sopstvene interese.
- Mir znači pomoći Ukrajini da istraje u odnosu na rusku agresiju. Ima različitih senzibiliteta za ovim stolom. Ali, dubokog sam ubeđenja da je naš interes zajednički. A to je da Rusija ne dobije ovaj rat. U suprotnom, imaćemo na našim granicama imperijalnu silu koja može da bude ekspanzionistička. Ne vidim ko bi mogao da bude miran ako to dozvolimo – kazao je francuski predsednik i poručio da "ne želimo više reviziju granica na našem kontinentu."
Rekao je i da u decenijama koje dolaze treba izgraditi odbranu Evrope, da je na tome dosta urađeno, ali da još mnogo treba da se uradi u cilju "strateškog buđenja".
- Ne možemo doveka delegirati našu bezbednost Amerikancima – naglasio je.
Makron je stavio do znanja da EPZ, sa više od 700 miliona stanovnika, predstavlja neviđenu silu, ukoliko odluči da brani zajedničke interese, a ne da bude tržište za "potkusurivanje" drugih sila. Istakao je da istovremeno treba da se brane nacionalni i evropski interesi, da se veruje u stratešku autonomiju, investira u pitanja mira, prosperiteta i ekonomskog razvoja na svom tlu.
Poručio je da treba da se pojednostavi administracija, ojačaju tehnološki razvoj i veštačka inteligencija. Založio se i za energetsku integraciju, od Norveške i Velike Britanije, do Zapadnog Balkana i Kavkaza, kao i za zajedničku ekonomsku bezbednost.
- Evropa treba da prestane da bude supermarket izložen svim vetrovima – kazao je.
Zauzeo se i za odbranu evropskog modela demokratije koji je, kako je rekao, svakodnevno izložen sajber napadima i manipulacijom informacijama.
- Ako dozvolimo da budemo teatar spoljne propagande zato što smo naivni i ako mislimo da je demokratija samo pružanje infrastrukture, ali ne i bavljenje regulisanjem sadržaja, liberalne demokratije će biti počišćene – upozorio je.
U ovom projektu, kako je rekao, treba da učestvuju svi, bez obzira na članstvo u EU.
POZIV BELOJ KUĆI IZ JELISEJA
Emanuel Makron je bio među prvim stranim državnicima koji je razgovarao sa novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Makron je pozvao Trampa da bi mu čestitao, a razgovor je potrajao 25 minuta. Prisetili su se saradnje iz prvog Trampovog mandata, od 2017. godine kada je Makron ušao u Jelseij, a razgovor je, kako je preneto, prošao u srdačnoj atmosferi. Jelisejska palata je prenela da su dva državnika izrazila zajedničku želju da rade na miru i stabilnosti u odnosu na velike međunarodne krize koje traju u Ukrajini i na Bliskom istoku. Makron je novom stanaru Bele kuće preneo i svoju želju za stvaranjem strateški autonomne Evrope.