IZBORI MOGU DA SE ZAVRŠE I NEREŠENO: Ovo su opcije koje to omogućavaju - šta bi se onda desilo sa američkim izborima?

Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja je kandidat Demokratske stranke na predsedničkim izborima, prema poslednjim anketama ima gotovo osiguranih 226 elektorskih glasova i nedostaju joj 44 da dostigne cifru od 270 koliko joj je potrebno za pobedu. S druge strane njen protivnik, bivši predsednik i kandidat Republikanske stranke Donald Tramp može da računa na takođe gotovo sigurnih 219 elektora. Njemu fali 51 elektorski glas za pobedu.

​U igri su preostala 93 elektorska glasa, koliko zajedno nosi sedam neodlučnih država za koje se trenutno vodi ljuta bitka.

Koje su "sving države"?

Nevada donosi 6 elektorskih glasova, Arizona 11, Viskonsin 10, Mičigen 15, Pensilvanija 19, Severna Karolina 16 i Džordžija takođe 16.

Ovo su tri scenarija koja bi dovela do toga da predsednički kandidati izborno veče završe sa podjednakim brojem od 269 elektorskih glasova:

1. Donald Tramp osvaja Pensilvaniju (19 elektora), Mičigen (15), Viskonsin (10) i Nevadu (6), a Kamala Haris Džordžiju (16), Severnu Karolinu (16) i Arizonu (11)
2. Tramp osvaja Pensilvaniju (19), Severnu Karolinu (16) i Mičigen (15), a Harisova Džordžiju (16), Arizonu (11), Viskonsin (10) i Nevadu (6)
3. Tramp osvaja Pensilvaniju (19), Džordžiju (16) i Mičigen (15), a Harisova Severnu Karolinu (16), Arizonu (11), Viskonsin (10) i Nevadu (6)

Dakle, ako se ostvari neki od ova tri scenarija, Donald Tramp i Kamala Haris biće izjednačeni po broju osvojenih elektorskih glasova - imaće ih po 269.

U tom slučaju postavlja se pitanje šta i kako dalje. Da li će izbori biti ponovljeni? Da li će u nekim državama biti ponovljeno brojanje glasova?

Na prvo pitanje odgovor je ne, a na drugo verovatno, ako razlika bude baš mala, odnosno na nivou da je bila moguća greška u prvobitnom brojanju.

Šta ako bude nerešen rezultat izbora u SAD?

Dakle, šta će se desiti ako i u slučaju eventualnog ponovnog prebrojavanja glasova rezultat i dalje bude nerešen?

Odgovor na to pitanje daje Ustav Sjedinjenih Američkih Država, odnosno Dvanaesti amandman koji je ratifikovan 1804. godine, a kojim je predviđena ova situaciju koja se dvaput desila - 1800. godine, kada su Tomas Džeferson i Eron Bur bili izjednačeni, kao i 1824, kada je izglasan Džon Kvinsi Adams između tri kandidata koji su imali najviše glasova, ali ne i većinu.

Ali, ono što se desilo 1800. godine dovelo je do izglasavanja Dvanaestog amandmana - izjednačenost kandidata bila je rezultat neuspeha koordinacije među predstavnicima Demokratsko-republikanske stranke, koja je dovela do prvih "izbora po posebnoj proceduri", koji su odlučeni u Predstavničkom domu.

Prema Dvanaestom amandmanu Ustava SAD, ukoliko na ovim izborima nijedan kandidat, odnosno Donald Tramp ili Kamala Haris, ne dobije većinu glasova Elektorskog koledža, novi Kongres, koji bi položio zakletvu tek 3. januara, birao bi predsednika, a Senat bi izabrao potpredsednika.

Prema analizi Kongresne istraživačke službe (CRS), ovaj proces bi se održao 6. januara, odmah nakon što se članovi Kongresa okupe kako bi prebrojali elektorske glasove i utvrdili da nijedan kandidat nema većinu.

Dvanaesti amandman Ustava SAD

Dvanaesti amandman na Ustav Sjedinjenih Američkih Država određuje postupak za izbor predsednika i potpredsednika. On je zamenio postupak iz člana 2, odeljka 1, tačke 3, prema kojem je izvorno funkcionisao Elektorski koledž.

Amandman je predložen od strane Kongresa 9. decembra 1803. godine, a ratifikovan je od strane potrebne tri četvrtine državnih zakonodavnih tela 15. juna 1804. godine. Nova pravila su stupila na snagu za predsedničke izbore 1804. godine i upravljala su svim narednim predsedničkim izborima.

Prema originalnom Ustavu, svaki član Elektorskog koledža glasao je dvaput, bez razlike između glasova za predsednika i potpredsednika. Predsednički kandidat koji bi dobio najviše glasova — pod uslovom da je taj broj bio najmanje većina elektora — bio bi izabran za predsednika, dok bi kandidat sa drugim najvećim brojem glasova bio izabran za potpredsednika. U slučajevima kada nijedan kandidat nije dobio glasove većine elektora, kao i u slučajevima kada bi više kandidata dobilo većinu glasova, ali bi se izjednačili, Predstavnički dom bi izabrao predsednika. U slučajevima kada bi više kandidata dobilo isti broj glasova za potpredsednika, Senat bi izabrao i potpredsednika. Prvih četiri predsedničkih izbora održana su prema ovim pravilima.

Originalni sistem je omogućio da na predsedničkim izborima 1796. i 1800. godine budu izabrani predsednik i potpredsednik koji su bili politički protivnici, što je dovelo do njihovog konstantnog sukobljavanja. Ovo je podstaklo zakonodavce da izmene proces predsedničkih izbora i zahtevaju da svaki član Elektorskog koledža glasa jednom za predsednika i jednom za potpredsednika. Prema novim pravilima, Predstavnički dom i dalje glasa ako nijedan kandidat ne osvoji većinu elektorskih glasova za predsednika, ali više ne postoji mogućnost da više kandidata osvoji većinu glasova za potpredsednika. Takođe, nijedna osoba koja je ustavno neprimerena za funkciju predsednika ne može biti potpredsednik SAD.

Tekst Dvanaestog amandmana na Ustav SAD kojim je ovo regulisano glasi ovako:

Elektori će se sastati u svojim odgovarajućim državama i glasati tajnim glasanjem za predsednika i potpredsednika, od kojih najmanje jedan ne sme biti stanovnik iste države kao i oni.

Oni će na svojim glasačkim listićima imenovati osobu za koju su glasali za predsednika, a na zasebnim listićima osobu za koju su glasali za potpredsednika.

Napraviće zasebne liste svih osoba za koje je glasano za predsednika i svih osoba za koje je glasano za potpredsednika, sa brojem glasova za svaku osobu, koje će potpisati i overiti, i zapečaćene poslati u sedište vlade Sjedinjenih Američkih Država, naslovljene na predsednika Senata.

Predsednik Senata će, u prisustvu Senata i Predstavničkog doma, otvoriti sve potvrde i tada će se prebrojati glasovi. Osoba koja ima najveći broj glasova za predsednika biće predsednik, ako taj broj predstavlja većinu ukupnog broja imenovanih elektora; a ako nijedna osoba nema takvu većinu, tada će od osoba sa najvišim brojem glasova, ne više od tri na listi onih za koje je glasano za predsednika, Predstavnički dom odmah izabrati predsednika tajnim glasanjem.

Međutim, prilikom izbora predsednika, glasovi će se uzimati po državama, pri čemu svaka država ima jedan glas; kvorum za ovu svrhu činiće član ili članovi iz dve trećine država, a za izbor će biti potrebna većina svih država. (A ako Predstavnički dom ne izabere predsednika kada im pravo izbora pređe, pre četvrtog marta naredne godine, tada će potpredsednik obavljati dužnost predsednika, kao u slučaju smrti ili druge ustavne nesposobnosti predsednika.)

Osoba koja ima najveći broj glasova za potpredsednika biće potpredsednik, ako taj broj predstavlja većinu ukupnog broja imenovanih elektora, a ako nijedna osoba nema većinu, tada će od dve osobe sa najvećim brojem glasova Senat izabrati potpredsednika; kvorum za ovu svrhu činiće dve trećine ukupnog broja senatora, a za izbor će biti potrebna većina od ukupnog broja.

Međutim, nijedna osoba koja nije ustavno podobna za funkciju predsednika ne može biti podobna za funkciju potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Dakle, čak i u slučaju da se ponovi situacija koja se nije desila više od 200 godina, postoji predviđena procedura koja će dovesti do proglašenja predsednika i potpredsednika SAD.

Ipak, neophodno je napomenuti da će ukupno 468 mesta u Kongresu SAD (33 senatorska i svih 435 mesta u Predstavničkom domu) sada biti na izbornim listićima. Uoči izbora, republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu SAD, dok demokrate i nezavisni članovi koji sarađuju s demokratama imaju većinu u Senatu SAD.

Ako i posle ovih izbora ostane isti odnos snaga, imaćemo veoma zanimljivu situaciju.

Ali da li će do toga i doći, saznaćemo u izbornoj noći između 5. i 6. novembra.

(Telegraf.rs)

BONUS VIDEO