STIGLI PRVI REZULTATI: Počela izborna trka u Americi - koliko glasova su dobili Tramp i Harisova?
Predsednički izbori u SAD počeli glasanjem u Diksvil Noču u Nju Hempširu, gde su birališta otvorena u ponoć po vremenu na istočnoj obali SAD (šest sati ujutru u Srbiji).
Si-En-En prenosi da su Donald Tramp i Kamala Haris dobili po tri glasa svako.
U Dičvil Noču su na izbore izašla četiri registrovana glasača Republikanske partije i dvoje neopredeljenih, što znači da se neko od republikanaca opredelio za Kamalu umesto za Trampa.
Borba između Trampa i Harisove
Tramp i Harisova nude dve potpuno različite vizije SAD, počev od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava, do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete, piše Gardijan.
Pristup Harisove spoljnoj politici sličan je Bajdenovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu. Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogao povući iz drugih saveza.
Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD. Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.
Harisova je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Harisova takođe podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.
Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove.
Tramp je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije. Harisova je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama.
Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD. Harisova je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike.
Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD. Preliminarni rezultati izbora mogli bi da budu poznati već u sredu, 6. novembra, u zavisnosti od brzine brojanja glasova.
(b92)