PRAVILO STARO SKORO 200 GODINA: Zašto se izbori u Americi uvek održavaju utorkom?
Amerikanci danas izlaze na 60. predsedničke izbore u svojoj istoriji, a ceo svet čeka njihov neizvestan ishod koji će uticati na niz globalnih sukoba i kriza.
Istovremeno se bira i novi saziv Kongresa i trećina Senata.
Odlukom Kongresa iz 1845. godine predsednički izbori održavaju se u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru. Sjedinjene Države tada su još bile većinom agrarno društvo, pa je izbor novembra omogućavao mnogim Amerikancima da stignu na biračka mesta nakon jesenje setve i pre zime. Pošto je nedelja bila Božji, a sreda pijačni dan, izbor je pao na utorak.
Neizvesna trka
Američki birači i dalje su podeljeni u izboru između republikanca Donalda Trampa i demokratske kandidatkinje Kamale Haris, a ankete pokazuju neizvesnu trku.
Tramp, 78-godišnji republikanac, milijarder i bivši predsednik, tokom kampanje je preživeo dva atentata, samo nekoliko nedelja nakon što ga je porota u Njujorku proglasila krivim zbog falsifikovanja dokumenata, čime je postao prvi bivši američki predsednik osuđen za krivično delo.
Harisova je u julu neočekivano postala kandidatkinja svoje stranke i time dobila priliku da postane prva američka predsednica, nakon što je aktuelni predsednik Džo Bajden odustao od trke posle lošeg nastupa u debati i pritiska stranke da se povuče.
Ankete pokazuju da su dva kandidata izjednačena na nacionalnom nivou, ali i u 'kolebljivim' saveznim državama, tzv. "swing states". Više od 77 miliona Amerikanaca već je dalo svoj glas, ali izborni dan pokazaće čija je kampanja bila uspešnija u motivaciji za izlazak na biračka mesta.
Poslednjih dana kampanje obe strane preplavile su društvene mreže i tradicionalne medije poslednjim krugom propagande, ali i volonterima koji kucaju na vrata potencijalnih glasača.
(Blic)