AMERIČKI SRBIN, KANDIDAT ZA KONGRESMENA, ZA ''NOVOSTI'' Ković analizira izbore u SAD: Tramp ima plan, Kamala pokušava... (FOTO)

Prvo, da bismo znali kako funkcioniše izborni sistem SAD, moramo razumeti ''Elektorski koledž''. Svaka država ima određeni broj "izbornih glasova" na osnovu broja izabranih zvaničnika koje država ima. Na primer, svaka država ima dva (2) savezna senatora i određeni broj predstavnika u Predstavničkom domu koji se zasniva na stanovništvu države. Primera radi, u Nju Džerziju imamo 15 elektorskih glasova koje čine dva (2) senatora i trinaest predstavnika u Predstavničkom domu. Njujork ima dva (2) senatora i dvadeset i devet predstavnika jer država Njujork ima veći broj stanovnika od Nju Džerzija. Dakle, kandidat koji dobije najviše elektorskih glasova pobeđuje u trci za predsednika SAD. Ukupno ima 538 elektorskih glasova, a pobedniku je potrebno 270 elektorskih glasova za pobedu. Pogledajte mapu ispod:

Izborni stratezi i kandidati partija odlično znaju gde su relativne snage i slabosti njihove političke opcije u zemlji, na osnovu izborne istorije i partijske pripadnosti.

Na primer, ako pogledate izbore u SAD 1996. i 2020. godine, crvene države su tipično republikanske, dok su plave države tipično demokratske države. Naravno, vremenom se neke države menjaju i podržavaju drugog kandidata. Te države se smatraju "državama bojišta". Ove godine i poslednjih nekoliko izbora, ''države bojišta'' uključivale su Pensilvaniju, Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Ohajo, Severnu Karolinu, Viskonsin i Nevadu.

Ovde je fokus bitke trenutno zbog "sving glasača", što znači ''viters'' - može ići u oba smera, barem na ovim izborima. Za nekoliko godina mogu se razmotriti i druge ''države bojišta'' u zavisnosti od toga koja su politička pitanja u toj kampanji. Trenutno, većina anketa pokazuje da su Donald Tramp i Kamala Haris ili izjednačeni ili imamo Trampa ispred Kamale za 0,1 procenat. Međutim, ljudi prvo moraju znati da se Tramp nikada nije dobro kotirao na anketama. Kada je pobedio Hilari Klinton, ankete su pokazale da je imao oko 91% šanse da izgubi, ali ju je lako pobedio. Drugo, republikanski birači ne vole da se odazivaju na ankete, tako da se brojevi birača obično iskrivljuju prema demokratama, i to skoro uvek.

Trenutno Donald Tramp uživa podršku delova zemlje koji su podržali demokrate na nekoliko poslednjih izbora. Velikim delom je ovo zbog: 

1) Inflacije i uticaja koji je imala Bajdenova administracija na ekonomiju otkako je aktuelni predsednik izabran;

2) Kamala Haris je neiskusna, nedopadljiva i simbol je neuspešnog Bajdenovog  predsedništva.

Raspoloženje u zemlji je napeto i vlada uznemirenje zbog istorijskog i ekonomskog značaj ovih izbora. Izlaznost birača će biti visoka i vidimo ogromnu pro-Tramp izlaznost na birališta. Harisova će dobiti podršku tipičnih liberalnih društvenih segmenata poput Holivuda, dok će Tramp uživati podršku uobičajenih konzervativnih oblasti poput srednjeg zapada i poljoprivrednih oblasti.

Ako Tramp pobedi, čini se da namerava brzo da pokrene elemente svog plana i kadrove, i to odmah. Verujem da je već razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i dao mu rok da se tamo reši sukob. On takođe ima planove da reši problem sa našom južnom granicom i odmah se ponovo fokusirao na američku proizvodnju energije.

Harisova, s druge strane, izgleda da je ''zaglavljena'' pokušavajući da argumentuje ljudima da je drugačija nego Bajden, iako je poslednje četiri godine provela ili ne radeći relativno ništa ili promovišući njegovu neuspešnu politiku. Čini se da je liberalna i demokratska glavna pokretačka snaga da podrže Harisovu i ne vole Trampa, i to je sve. Ali ne mogu da ukažu na njegovu politiku koja nije uspela, osim da se uključe u politički dvostruki razgovor i "zavrte" stvarnost u ono što treba da prema njima bude istina da bi dobili podršku za svoju kandidatkinju.

Kakav god da bude izborni ishod, možemo se složiti da će ovi izbori biti sudbonosni u oblikovanju ne samo SAD, već i globalne politike i međunarodnih odnosa u godinama koje dolaze.

Podsećamo, prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru odigrava se izborni dan u SAD. Danas, 5. novembra 2024. godine, Amerikanci izlaze na izbore. Važno je napomenuti da građani danas ne glasaju za predsedničke kandidate, u ovom slučaju Donalda Trampa i Kamalu Haris, već za delegate svojih država koji će kroz ''Elektorski koledž'' birati između dvoje kandidata.