LONDON NEćE O ODŠTETI: Lideri Komonvelta spremili nacrt za samit koji počinje sutra
MEđU efektima 36. samita zemalja Komonvelta koji sutra počinje u pacifičkoj ostrvskoj državi Samoi, mogao bi da se nađe i sporazum o startu pregovora o potencijalnom dugu Velike Britanije po osnovu reparacije za ropstvo.
Iako Dauning strit insistira da ta tema nije na dnevnom redu ovog skupa, premijeri zemalja Komonvelta spremaju se da prkose Londonu, saznaje Bi-Bi-Si. Oni nameravaju da dogovore planove za ispitivanje takozvane reparativne pravde za transatlantsku trgovinu robljem, koja bi mogla da se meri milijardama funti.
Reparacije se isplaćuju u različitim oblicima, pa je osim finansijske, moguć otpis duga, izgradnja muzeja, ekonomska podrška i pomoć u javnom zdravstvu. Jedna od varijanti je i ulaganje u obrazovne programe za nacije koje su trpele strahovitu nepravdu, ali i zvanično izvinjenje.
Frederik Mičel, ministar spoljnih poslova Bahama, upitan kolika bi reparacija trebalo da iznosi, gospodin Mičel je rekao da to nije samo pitanje novca već i "poštovanja, priznanja da je prošlost bila greška koju treba ispraviti".
U tekstu nacrta saopštenja sa samita, dostavljenom britanskoj agenciji, navodi se da "je došlo vreme za iskren razgovor ka stvaranju zajedničke budućnosti, zasnovane na pravičnosti." Tekst, pripremljen pred početak samita, podložan je promeni tokom debate, ali su Britanci blokirali plan za potpuno odvojenu deklaraciju o ovoj temi. Zvaničnici Karikoma, tela koje predstavlja karipske zemlje, nastojali su da prošire ovo pitanje tako da ono obuhvata ne samo trgovinu robljem preko Atlantika, nego i Pacifika.
Čarls se ne izvinjava
BRITANSKI Kralj Čarls treći je u sredu stigao u četvorodnevnu posetu Samoi i trebalo bi sutra da zvanično otvori samit. Tokom prošlogodišnje posete Keniji, kralj je izrazio "najveću tugu i žaljenje" zbog "pogrešnih radnji" kolonijalne ere. Prestao je, međutim, da se izvinjava, jer mu je za takve postupke neophodna saglasnost ministara.
- Većina država članica deli zajednička istorijska iskustva u vezi sa ovom odvratnom trgovinom, porobljavanjem ljudi i zaplenom njihove imovine - ocenjuje se u nacrtu. - Takođe se direktno odnosi na prakse poznate kao "kosovi", gde su stanovnici pacifičkih ostrva bili prevareni, ili kidnapovani i pretvarani u robove ili jeftinu radnu snagu u kolonijama širom regiona.
Reparacije koje Britanija treba da isplati "teže" na trilione funti. U izveštaju koji je prošle godine objavio Univerzitet Zapadne Indije, uz podršku Patrika Robinsona, sudije Međunarodnog suda pravde, zaključuje se da Velika Britanija duguje više od 18 milijardi funti reparacije za svoju ulogu u ropstvu, u 14 karipskih zemalja.
Sekretarka za kulturu Liza Nandi izjavila je da "je Velika Britanija čula pozive na reparacije za ropstvo, ali da je premijer u pravu da se "fokusira na budućnost". Iz vlade u Londonu poručuju da neće komentarisati curenje informacija, te da "se njihov stav vlade nije promenio" i da "oni ne plaćaju reparacije".
Britanski premijer Kir Starmer, koji je, sletevši u sredu na Samou, postao prvi koji je u tom svojstvu posetio jednu pacifičku ostrvsku državu, poručio je da želi da razgovara o trenutnim izazovima sa liderima Komonvelta, posebno o klimatskim promenama, a ne o pitanjima iz prošlosti.
- Ono što ih najviše zanima jeste da li možemo da im pomognemo da rade sa, na primer, međunarodnim finansijskim institucijama - rekao je on. - Na to ću se usredsrediti - umesto na ono što će na kraju biti veoma, veoma duge beskrajne rasprave o reparacijama u prošlosti. Naravno, ropstvo je odvratno svima, o tome nema sumnje. Ali, radije bih zasukao rukave i radio na sadašnjim izazovima, nego trošio vreme na prošlost.