U NEMAČKOJ TRGUJU LJUDSKIM LOBANJAMA: Deo ove "robe" nastao odsecanjem glava u bivšim kolonijama

Vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca, muzeji i univerziteti širom zemlje, trude se, doduše, da se suoče s kolonijalnim nasleđem i najavljuju definitivno stavljanje tačke na takvu ilegalnu trgovinu, za koju se, barem ne u tolikom obimu, do sada nije znalo. Nemački muzeji i univerziteti, godinama pokušavaju da istraže poreklo lobanja i kostiju da bi ih vratili zemljama iz kojih potiču, kroz takozvane restitucione ceremonije. Odlučili su i da takve eksponate, iz etičkih razloga, više ne izlažu javnosti.

Državna ministarka Katja Kojl, koja je u MIP zadužena za kolonijalno nasleđe, kaže: "To je neprihvatljivo! To su ljudi, često žrtve zločina" i najavljuje inicijativu da se ovakva privatna trgovina zakonom zabrani. Suočavanje s nemačkom kolonijalnom istorijom deo je i aktuelnog koalicionog sporazuma. Nemačka vlada preuzela je obavezu da podrži "vraćanje predmeta iz kolonijalnog konteksta".

Lobanje, u međuvremenu, nesmetano stižu, mada u javnost nije procurila informacija iz kojih tačno teritorija, kojima je Nemačka svojevremeno raspolagala. Da li iz Togoa, dela Gane, Kameruna, dela Nigerije, Namibije, Tanganjike, Ruande i Burundija, kao i severnog dela Papua Nove Gvineje i Mikronezije, sa Samoe i Cingtaoa u Kini.

U sklopu okupacije tih kolonija, istraživači i trgovci doneli su u Nemačku hiljade ljudskih ostataka. Većina njih, koji su rezultat zločina, počinjenih nemačkom rukom, nalazi se u državnim muzejima i zbirkama. Mnogi koštani ostaci, uključujući i lobanje dospeli su u privatno vlasništvu.

Ova "roba", pojavila se i na Instagramu, navodi ARD. Prodavci i kolekcionari trguju ljudskim kostima na mestima gde drugi dele svoje fotografije sa odmora. Posebno su na ceni lobanje kolonijalnog porekla s kultnim značajem, a one se prodaju i na "Pijaci neobičnih i retkih stvari" koja se, jednom godišnje, održava na nemačko-belgijskoj granici, blizu grada Ahena. Na hiljade posetilaca prolaze kroz halu, izlagači nude preparirane životinje, preparate u teglama i ljudske lobanje iz kolonija. Upadljivo je da nasilna pozadina lobanja ne predstavlja prepreku, već čak pomaže prodaji, piše Dojče vele.

"Ova lobanja potiče iz Afrike... Ima rupu od metka i košta 2.000 evra", reklamira jedan francuski trgovac umetničkim predmetima. Prodavac iz Engleske nudi dečiju lobanju iz Papue Nove Gvineje s napomenom da su je u kolonijalno doba prodali, ili ukrali Evropljani.

Nekada su lobanje merene u uverenju da će moći naučno da se dokaže "nadmoć belog Evropljanina", pa su, u tu svrhu, one kradene iz grobova i svetilišta, ili se do njih dolazilo odsecanjem glave. Danas je pozivanje na rasistička istraživanja perverzan argument prilikom trgovine, ističu mediji. Tako, belgijski trgovac prikazuje lobanju afričkog čoveka, pored lobanje evropskog i kaže: "Afrikanci su kao životinje, Evropljani su najbolji. To je rasistički, ali tako je bilo."

Istraživač porekla Mikael Asilkinga iz Kameruna, godinama traži lobanje iz svoje domovine, da bi ih vratio nazad. U njegovoj zemlji, lobanje predaka se pomno čuvaju i on zato tvrdi da bi zemlje morale da plate da bi dobile nazad lobanje svojih predaka. "Daće mnogo novca", smatra on.

Mutne vode

POSEDOVANjE i trgovina ljudskim lobanjama nisu ilegalni. U Nemačkoj ova problematika nije podrobno zakonski regulisana, pa postoji veliki problem ako se ne može dokazati povezanost s krivičnim delima. Iako kompanija Meta, zadužena za Instagram, naglašava da je, po njenim smernicama, trgovina ljudskim ostacima zabranjena, istraživanja pokazuju da to trgovcima mnogo i ne smeta.