OTKRIVENO KADA IZRAEL UDARA NA IRAN: Americi se to neće svideti, Bela kuća strepi od posledica (VIDEO)

Događaji na Bliskom istoku bi stoga mogli imati značajan uticaj na izuzetno važne izbore u Sjedinjenim Državama.

- Vremenski okvir i parametri odgovora Izraela na iranski napad izveden ranije ovog meseca predmet su intenzivne debate unutar izraelske vlade i nisu direktno povezani sa datumom izbora u SAD - rekli su izvori CNN-a. Međutim, premijer Benjamin Netanjahu „čini se osetljivim na potencijalne političke posledice koje bi akcije Izraela imale po SAD“ - rekli su za CNN.

Događaji na Bliskom istoku bi stoga mogli imati značajan uticaj na izuzetno važne izbore u Sjedinjenim Državama.

- Vremenski okvir i parametri odgovora Izraela na iranski napad izveden ranije ovog meseca predmet su intenzivne debate unutar izraelske vlade i nisu direktno povezani sa datumom izbora u SAD - rekli su izvori CNN-a. Međutim, premijer Benjamin Netanjahu „čini se osetljivim na potencijalne političke posledice koje bi akcije Izraela imale po SAD“ - rekli su za CNN.

HAOS UOČI IZBORA

Sukob na Bliskom istoku je važna tema na ovim američkim izborima. Predsednik Džo Bajden i, indirektno, potpredsednica Kamala Haris, pod stalnim su pritiskom progresivnog dela stranke zbog načina na koji upravljaju situacijom. Republikanci, uključujući bivšeg predsednika Donalda Trampa , optužuju Bajdenovu i Harisovu administraciju za loš odgovor na krizu, koja je „uvalila svet u haos“.

Kako se izbori približavaju, američka administracija je pojačala pritisak na Izrael i zatražila od tamošnje vlade, čiji je glavni saveznik, da poboljša humanitarne uslove u Gazi. Ove nedelje je u medije procurilo pismo u kojem su državni sekretar Entoni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin upozorili Izrael da „neispunjavanje obaveza humanitarne pomoći Gazi može rezultirati obustavom američke vojne pomoći Izraelu“.

Pismo su potpisali Lojd i Blinken, a ne Bajden ili Haris, što je značajno.

Naime, uprkos pritiscima sa levice, ni Bajden, ni Haris nisu javno zapretili obustavom pomoći Izraelu. Čak je i rok za slanje pomoći, koji se navodi u pismu Lojda i Blinkena, 30 dana i pada posle 5. novembra. Upozorenje je stiglo u isto vreme kada je napredni američki sistem protivvazdušne odbrane stigao u Izrael da pomogne u odbrani zemlje od iranskih napada. Sve su to pokazatelji da se Demokratska stranka našla u situaciji „između kamena i nakovnja“, te da pokušava da pronađe balans između suprotstavljenih interesa delova svog tradicionalnog biračkog tela.

AMERIKA STREPI OD DALjIH KORAKA IZRAELA

Upravo razvoj sukoba na Bliskom istoku u preostale tri nedelje pred izborni dan predstavlja jednu od najvećih neizvesnosti za obe predsedničke kampanje. Iako nije prioritetno pitanje za mnoge glasače, kriza je zakomplikovala napore Kamale Haris da osvoji Mičigen, državu sa velikom koncentracijom arapsko-američkih birača, podseća u svojoj analizi Si-En-En. Ove nedelje će u toj zemlji provesti tri dana.

Mnogi analitičari su uvereni da bi izraelski puč mogao da preokrene trku za Bajdena i Haris. Izbijanje šireg regionalnog sukoba bilo bi nepoželjan razvoj situacije u vezi sa pitanjem koje im je već zadalo velike političke glavobolje, navodi CNN.

Netanjahu je, s druge strane, svestan da bi potencijalni kontranapad mogao da preoblikuje predsedničku trku, procenjuju neki američki zvaničnici, a to je poslednjih meseci dodatno zakomplikovalo diplomatiju između dve zemlje.

Nakon iranskog raketnog napada ranije ovog meseca, Bajden nije pokušao da odvrati Netanjahua od snažnog odgovora. Međutim, svesni mogućnosti da bi širi rat ili rast cena nafte mogli da utiču na predsedničku trku, on i njegov tim su se zalagali za umeren odgovor za razliku od Donalda Trampa.

NETANJAHU: SLUŠAMO AMERIKU, ALI...

Zapanjujuća je suzdržanost zvaničnika Bajdenove administracije u pogledu vremena i ciljeva izraelskog kontranapada.

Netanjahu je prošle nedelje obavestio Bajdena da Izrael nema nameru da napadne iranska nuklearna ili naftna postrojenja. Za Bajdena, koji je javno pozvao Izrael da izbegava te mete, to je bilo olakšanje.

- Mi slušamo mišljenje Sjedinjenih Država, ali ćemo konačne odluke donositi na osnovu naših nacionalnih interesa - rekao je Netanjahu, ukazujući da, uprkos njegovim tvrdnjama Bajdenu, obim izraelskog odgovora može biti drugačiji od onoga što Bela kuća je insistirala.

Nije poznato da li će izraelski napadi na Iran biti ograničeni na fizičko gađanje vojnih objekata ili će uključivati komponentu sajber ratovanja. Američki zvaničnici pomno prate ne samo kontranapad svog saveznika, već i iranski odgovor koji će on izazvati.

Bajdenova administracija pokušava da izbegne izbijanje još jednog rata punih razmera na Bliskom istoku.

Bajden i Netanjahu razgovarali su telefonom prošle nedelje, ali američka administracija nije objavila detalje razgovora. Ranije je u medije procurila informacija o napetoj razmeni mišljenja, a američki zvaničnici su potvrdili da su Bajdenovi zahtevi u skladu sa zahtevima iz pisma koje su potpisali ministri odbrane i diplomatije.

(Blic.rs/Jutarnji)

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja