MOŽE LI MIRAŽ 2000 DA IZDRŽI SUKOB SA RUSKIM SU-35 I S-400? Francuska vojna pomoć bez uticaja (VIDEO)

Najavljen u drugoj polovini 2024. godine, potez Francuske da obezbedi neotkriveni broj Miraž 2000-ih naglašava sve veću posvećenost Zapada jačanju odbrambenih kapaciteta Ukrajine usred njenog tekućeg sukoba sa Rusijom.

Tačan broj mlaznjaka i precizan rok za njihovu isporuku ostali su nejasni, delimično iz bezbednosnih razloga. Međutim, vojni analitičari veruju da će se početna grupa sastojati od desetak aviona, a da će ih još potencijalno uslediti na osnovu sposobnosti Ukrajine da integriše i održi flotu.

Miraž 2000, višenamenski lovac četvrte generacije koji je dizajnirala Dassault Aviation, prvi put je poleteo 1978. godine i od tada je postao glavna komponenta francuskih i savezničkih vazduhoplovnih snaga. Opremljen je nizom naprednih avionskih i oružanih sistema, što ga čini raznovrsnim i u borbama vazduh-vazduh i u misijama napada na zemlju.

Dok se Miraž 2000 dokazao tokom decenija rada u sukobima u rasponu od Zalivskog rata do operacija u Libiji i Siriji, kritično pitanje je kako će se ponašati protiv savremenih ruskih pretnji, posebno Suhoja Su-35 i S-400 PVO sistema.

Su-35 se smatra jednim od najnaprednijih borbenih aviona na svetu. Razvijen od strane Rusije kao unapređenje Su-27, Su-35 se može pohvaliti značajnim poboljšanjima u avionici, dometu, manevarskim sposobnostima i sistemima naoružanja. Njegov napredni radar i sistemi elektronskog ratovanja daju mu prednost u otkrivanju i angažovanju na velikim udaljenostima.

U bliskim borbama na bliskim udaljenostima, Su-35 je veoma okretan, zahvaljujući svojim motorima sa vektorskim potiskom. Ovo izaziva zabrinutost oko toga koliko dobro Miraž 2000, kome nedostaje vektorski potisak i čiji je dizajn sada star preko četiri decenije, može da se takmiči u direktnoj konfrontaciji.

Štaviše, raketni sistem S-400 Trijumf, takođe poznat po svom izveštajnom nazivu NATO-a SA-21 Growler, predstavlja sasvim drugačiji izazov. S-400 se smatra jednim od najsofisticiranijih sistema protivvazdušne odbrane na svetu, sa sposobnošću da gađa avione, bespilotne letelice i balističke rakete na dometima do 400 km.

Sistem koristi više tipova projektila, od kojih je svaki dizajniran da presreće različite vrste ciljeva na različitim visinama. Miraž 2000, bez ekstenzivnih stelt mogućnosti, mogao bi da bude ranjiv na S-400 velikog dometa i sofisticirane sisteme ciljanja tokom operacija u blizini teritorija pod ruskom kontrolom.

Analitičari imaju pomešana mišljenja o tome da li Miraž 2000 može da se održi protiv Su-35 u vazdušnoj borbi. Džastin Bronk, viši naučni saradnik na Royal United Services Institute [RUSI], upozorava da „iako je Miraž 2000 veoma sposoban lovac za svoje vreme, nadmašuje ga Su-35 u skoro svim ključnim oblastima performansi – posebno kada je dolazi do radarskog dometa i mogućnosti elektronskog ratovanja.” On dodaje: „Najbolja šansa za Ukrajinu bila bi da iskoristi obaveštajne i komandno-kontrolne mreže koje je obezbedio Zapad da kompenzuje prednosti Su-35.

Što se tiče brzine i agilnosti, maksimalna brzina Su-35 od 2,25 maha neznatno prevazilazi najveću brzinu Miraža 2000 od 2,2 maha. Međutim, ono što je danas važnije u vazdušnoj borbi je izvan mogućnosti vizuelnog dometa [BVR], gde radarski i raketni sistemi dolaze u igru.

Su-35 je opremljen radarom Irbis-E, koji može istovremeno da prati do 30 ciljeva i da gađa do osam ciljeva na dometu do 400 km. Nasuprot tome, RDY radar Miraž 2000, iako kompetentan, ne nudi isti nivo dometa ili mogućnost praćenja više meta. Ovo otežava Miražu 2000 da smanji rastojanje na Su-35, a da ne bude prvi otkriven i potencijalno napadnut.

Štaviše, rakete vazduh-vazduh Su-35 R-77 i R-27 nude veći efektivni domet od MICA raketa za Miraž 2000. Dok je MICA raketa veoma okretna i može da se zaključa na ciljevima nakon lansiranja, njen domet od oko 80 km manji je od R-77, koji može da postigne ciljeve udaljene do 110 km. Ovo stavlja Miraž u nepovoljan položaj u pogledu sposobnosti prvog udarca, što znači da će ukrajinski piloti morati da se u velikoj meri oslanjaju na taktičku oštroumnost, iznenađenje i eventualno spoljnu podršku drugih sistema protivvazdušne odbrane kako bi izjednačili teren za igru.

Što se tiče pretnje koju predstavlja sistem S-400, tu su još zastrašujući izazovi. Sposobnost S-400 da detektuje i napadne avione na velikim dometima znači da bi Miraž 2000 verovatno morao da radi daleko izvan okvira angažovanja sistema kako bi izbegao da bude oboren. Ovo bi ograničilo njenu sposobnost da obezbedi vazdušno pokrivanje u spornim oblastima, posebno iznad istočne Ukrajine, gde je ruska mreža protivvazdušne odbrane su najgušća.

David Deptula, penzionisani general-potpukovnik američkog ratnog vazduhoplovstva i dekan Instituta za vazduhoplovstvo Mičel, napominje da je „Miraž 2000 odlična platforma za misije nadmoći u vazduhu u dozvoljenim okruženjima, ali u odnosu na nešto poput S-400, on je ozbiljno nadmašen osim ako nije integrisan u veću operaciju sa više domena."

Održivost je još jedna briga za Ukrajinu jer integriše Miraž 2000 u svoje vazduhoplovne snage. Logistika održavanja flote stranih aviona je složena, posebno u ratnim uslovima. Ukrajina već koristi mešavinu aviona iz sovjetske ere kao što su MiG-29 i Su-27, a dodavanje Miraža 2000 zahtevaće novu infrastrukturu, obuku i lance snabdevanja. Rezervni delovi i kvalifikovano osoblje su ključni za održavanje aviona u funkciji, a poremećaji u lancu snabdevanja mogli bi da prizemlje značajan deo flote.

Štaviše, prelazni period za ukrajinske pilote i zemaljske posade da postanu vešti sa Miražom 2000 mogao bi da potraje nekoliko meseci. Iako se Francuska obavezala da će pomoći u obuci, hitnost potreba Ukrajine znači da će verovatno biti strma kriva učenja. Prema Džonu Venableu, stručnjaku za odbrambenu politiku u Heritidž fondaciji, „čak i ako Ukrajina ove letelice brzo stavi u funkciju, postoji realan rizik da bi problemi održavanja i operativnosti mogli dugoročno da ometaju njihovu efikasnost, posebno ako se rat oduži“.

Što se tiče sposobnosti vazduh-zemlja, Miraž 2000 je opremljen da nosi niz municije, uključujući laserski navođene bombe, rakete vazduh-zemlja i rakete protiv radijacije. Oni bi mogli biti korisni u gađanju ruskih kopnenih položaja i radarskih instalacija.
Međutim, delovanje u oblastima zaštićenim S-400 zahtevaće sofisticirano ometanje i suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane [SEAD], što Ukrajina možda neće moći da pruži u velikim razmerama. Radari S-400 su dizajnirani da se suprotstave pokušajima ometanja, što dodatno komplikuje zadatak ukrajinskim pilotima.

Uprkos ovim izazovima, postoje neki koji tvrde da Miraž 2000 i dalje može biti dragocena prednost za ukrajinsko vazduhoplovstvo. Bivši pilot Miraža 2000, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, izjavio je: „Snaga Miraža leži u njegovoj jednostavnosti, pouzdanosti i kontrolama koje su pogodne za pilota. U rukama veštih pilota, može da se održi u mnogim borbenim situacijama, posebno ako mogu da maksimiziraju svoju snagu u smislu brzine i brzine penjanja kako bi nadmašili teže ruske avione”.

Snage francuskog aviona, poput njegovog visokog odnosa potiska i težine i dizajna delta krila, čine ga veoma okretnim u vazdušnoj borbi. Njegova sposobnost da se brzo penje i angažuje u taktici udari i beži mogla bi biti dragocena prednost u određenim situacijama, posebno ako se koristi u kombinaciji sa obaveštajnim podacima NATO-a i podrškom za ciljanje. Pored toga, njeni relativno niski operativni troškovi u poređenju sa lovcima pete generacije kao što je F-35 znači da bi Ukrajina mogla sebi da priušti da lete češće.

Na kraju, dok je Miraž 2000 sam po sebi izuzetan avion, njegova efikasnost protiv modernijih ruskih sistema poput Su-35 i S-400 je upitna bez značajne spoljne podrške. Miraž 2000 će verovatno igrati komplementarnu ulogu, popunjavajući praznine u kojima postojeća vazdušna sredstva Ukrajine nisu dovoljna, ali neće biti vodeći u borbi protiv najsofisticiranije ruske odbrane.

U zaključku, odluka Francuske da Ukrajini isporuči lovce Miraž 2000 je politički značajan potez, ali operativni izazovi su ogromni. Miraž 2000 suočava se sa značajnim nedostacima kada se suoči sa ruskim Su-35 u vazduhu i S-400 na zemlji.

Iako će mlaznjaci obezbediti neke poboljšane sposobnosti, malo je verovatno da će promeniti odnos snaga osim ako se ne integrišu u veću strategiju koja uključuje zapadne obaveštajne službe, napredne taktike i potencijalno, sofisticiranije sisteme za suzbijanje PVO. Da li Ukrajina može dugoročno da izdrži ove avione zavisiće u velikoj meri od njene sposobnosti da upravlja logistikom i obukom usred rata koji je u toku.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja