MAŠE MIROM, MOLI ZA RAKETE: Svi detalji posete Zelenskog Berlinu
ZA kraj svoje dvodnevne turneje po evropskim prestonicama, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ostavio je Berlin, gde je juče tokom popodneva razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. To je drugi put za dva meseca da lider iz Kijeva dolazi u Nemačku, ovog puta, da predstavni svoj mirovni plan.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Uoči njegovog dolaska, nemački mediji podigli su temperaturu objavljivanjem predloga o teritorijalnoj podeli Ukrajine po okončanju rata, iza kog navodno stoji "semafor koalicija" sa Šolcom na čelu. Iz Kremlja je stigao odlučan negativni komentar plana, koji bi podrazumevao da Rusija privremeno okupira deo ukrajinske zemlje, dok bi drugi deo ušao u NATO, ili bi mu bila ponuđena neka druga solidna bezbednosna garancija.
Ni sam Zelenski nije voljan da deli državu, a stav Amerike nije još preciziran. Ono što je, s druge strane nesporno, je kako to formulišu agencije, očajnički zahtev Zelenskog da dobije dodatnu pomoć koja bi "preokrenula ravnotežu rata i osigurala pobedu na bojnom polju, dok Rusija zauzima desetine malih gradova i sela na spornom istoku".
Šolc je na konferenciji za novinare zajedno sa Zelenskim rekao da Nemačka neće dozvoliti da "Rusija diktira uslove mira". Međutim, oba lidera su izjavila da žele da postignu "pravedan mir" za Ukrajinu i nagovestili želju za pregovorima sa Rusijom, što nijedna od zemalja nije često govorila od ruske invazije početkom 2022.
Nemački kancelar je istakao da Nemačka ostaje dosledna u pomoći Kijevum te da će takav stav biti i osnova "na kojoj zajedno istražujemo sve mogućnosti pravca ka pravednom i trajnom miru za Ukrajinu".
Šolc je rekao da su se on i Zelenski složili da treba da se održi još jedna mirovna konferencija i da Rusija, ovog puta, treba da učestvuje.
- Ono što je jasno je da do realizacije mira može doći samo u skladu sa međunarodnim pravom - rekao je Šolc.
Britanski vojnici na "zabačenim" tačkama
BRITANSKA vojska razmatra raspoređivanje trupa u Ukrajini za obuku kijevskih snaga na "zabačenim" lokacijama, objavio je Tajms. Slanje instruktora umesto obuke ukrajinskih vojnika na teritoriju Velike Britanije moglo bi biti "jeftinije za nas i bolje za njih", rekao je britanski vojni izvor, odbacujući zabrinutost da bi treneri mogli da budu ubijeni. "Mogli bismo obuku da obavimo brže tamo i to bi bilo veoma daleko od linije fronta, na osamljenim lokacijama, tako da bi rizik bio mnogo manji", rekao je izvor.Ukrajinski vojni izvor je za Tajms rekao da bi takvo raspoređivanje poslalo "moćan vojno-politički signal" Moskvi i drugima, a i označilo bi početak "de fakto" raspoređivanja vojne infrastrukture NATO u Ukrajini.
Zelenski je rekao da nemačka pomoć u oblastima poput PVO "spasava hiljade ukrajinskih života i daje našim selima i gradovima šansu da se zaštite".
- Vidimo da Rusija nije zainteresovana za poštenu diplomatiju niti za okončanje ovog rata po statutu UN. Zahtevamo pravedan mir za Ukrajinu, pobedu za nas i to je ono na čemu radimo svaki dan - poručio je on, ističući da, u tom cilju, želi da Šolcu predstavi plan Kijeva "kako verujemo da možemo da nateramo Rusiju da pristane na mir i okonča ovaj rat". - Želeli bismo da se to dogodi sledeće godine. Ali, moramo da izgradimo most do mirovnog samita koji generiše rezultate koji mogu povući crtu ispod ovog rata.
Gost iz Kijeva traži dozvolu da koristi oružje dugog dometa koje isporučuju saveznici, uključujući SAD, za napad na vojne ciljeve duboko u Rusiji. Na terenu, međutim, među ukrajinskim vojnicima, gomilaju se pitanja o dugoročnoj strategiji ofanzive na rusku oblast Kursk.
U Nemačkoj, Šolcovo odbijanje da isporuči rakete "taurus" je kontroverzno, čak i unutar njegove trostranačke koalicije sa Zelenima i liberalima (FDP), komentariše američki nedeljnik "Barons".
- Moramo da pošaljemo u Ukrajinu znatno više protivvazdušne odbrane, municije i dalekometnog oružja - rekao je evropski poslanik Zelenih Anton Hofrajter. - Ograničenja u dometu isporučenog oružja ne doprinose deeskalaciji, već omogućavaju dalje ruske napade.
Odbrambeni ekspert FDP Mari-Agnes Štrak-Cimerman je, za isti medij, izrazila nadu da "će Zelenski još jednom jasno staviti do znanja Šolcu da, ako Ukrajina izgubi ovaj rat, ovo neće biti poslednji rat u Evropi".
Ukrajina se oslanja na finansijsku i vojnu pomoć Vašingtona vrednu milijarde dolara u borbi protiv ruske invazije, a predsednički izbori u SAD u novembru bi mogli da se pokažu ključnim. Institut Kil sa sedištem u Nemačkoj upozorio je u četvrtak na značajan pad zapadne pomoći Kijevu ako republikanski kandidat Donald Tramp pobedi na izborima 5. novembra. Institut je saopštio da bi vojna i finansijska pomoć koja se očekuje dogodine mogla da se prepolovi na oko 29 milijardi evra.
- Od sledeće godine, Ukrajina bi mogla da se suoči sa značajnim deficitom pomoći - navodi se u saopštenju.
Tramp je obećao da će okončati rat "za 24 sata" ako bude izabran, a to je upravo mogućnost koje se Kijev plaši, jer taj scenario znači da će biti primoran na velike kompromise da bi se postigao mir.