U EU I DALJE PO STAROM: Evropske komisija ponovo odložila ukidanje pečata u pasošima

Automatizovana elektronska registracija ulazaka i izlazaka putnika trebalo je, prema nedavnoj najavi odlazeće evropske komesarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson, da zaživi od 10. novembra, postavljanjem terminala na kojima bi se putnicima  skenirali pasoši, snimala lica i uzimali otisci prstiju. Time bi štambiji u putnim ispravama otišli u prošlost.

- Deseti novembar više nije aktuelan. Nadamo se da će sistem početi da se primenjuje što pre, ali novi datum za sada ne postoji – demantovala je samu sebe juče Johansonova, posle saveta EU za unutrašnje poslove u Luksemburgu.

Razlog zbog koga EES neće biti uveden u predviđenom roku je što, prema rečima Ilve Johanson, tri zemlje nisu spremne, a to su Nemačka, Francuska i Holandija.

Ovim sistemom trebalo je da budu povezane pogranične službe na svim drumskim, vazdušnim i vodenim prelazima na spoljnim granicama EU.

EES je trebalo da zaživi još pre dve godine, ali je sve više puta odlagano zbog problema u informatici i u postvljanju automatskih čitača. Sličnih problema ima i sada.

Posle svega, Ilva Johanson se založila da sistem bude uveden postepeno, u više etapa, bez, kako je istakla "Velikog praska" istoga dana u svim zemljama. Ali, za to su potrebne izmene evropskih pravila.

Istovremeno, EK je dan ranije predložila pokretanje posebne aplikacije u kojoj bi bili pohranjeni numerički zapisi putnih isprava, što bi trebalo da bude revolucionarna izmena u cilju ubrzanja i olakšanja prelaska granica.  Na putovanja u inostranstvo u dogledno vreme mogli bismo tako da krećemo s digitalnim pasošima u džepu. To bi, na neki način, trebalo da bude povezano sa budućim stupanjem na snagu EES, kada se to konačno dogodi, i Evropskog sistema za putne informacije i odobrenja (ETIAS) za prethodnu registraciju čija se primena očekuje od februara sledeće godine, ali koji bi takođe mogao da kasni.

Evropska izvršna vlast predložila je stvaranje posebne aplikacije za digitalizuju pasoša i ličnih karata. Snimali bi se svi poverljivi lični podaci, osim otisaka prstiju (daktilograma).  "Novostima" su u Evropskoj komisiji preneli da je cilj da aplikacija s digitalnim pasošima da bude operativna od 2030. godine. Želja je da se postigne više ciljeva odjednom. Jedan od njih je da se ubrzaju kontrole. Samo prošle godine, registrovano je 600 miliona prelazaka spoljnih granica EU. Kada se bude stajalo pred terminalima, gužve će biti još nesnosnije. Pripremanje dokumenata pred put i njihovo digitalno registrovanje, kao i unošenje programa i plana putovanja, trebalo bi prema procenama briselske administracije da značajno ubrzaju ovu proceduru.

Takođe, očekuje se da bi na ovaj način prelasci bili sigurniji i da će se smanjiti zloupotrebe, krijumčarenje i prekogranični kriminal. Sistem je zasnovan na dobrovoljnoj bazi. Važiće samo za one građane koji žele da na ovaj način skeniraju svoja dokumenta. Moći će da ga koriste svi žitelji zemalja EU i onih država koje imaju biometrijske pasoše, što znači da će biti dostupan i građanima Srbije. Već sada na nekim prelazima u avionskom saobraćaju postoje automatizovani portali u kojima putnik sam skenira svoja dokumenta i ostavlja otisak prstiju, pre nego što se vrata za prolazak otvore, bez prisustva carinika.

Pretpostavlja se da u tom slučaju s novim sistmom ne bi trebalo ni pokazivati pasoš, već samo ostaviti otisak prsta i snimak dužice oka. Put u inostranstvo tako će ličiti na scene iz futurističkih filmova. Da bi digitalni pasoši zaživeli, potrebno je da se o predlogu Evropske komisije sada izjasne zemlje članice kroz Evropski savet i Evropski parlament. Za takvu proceduru nekada su potrebne i godine, a evropslanici su naročito osetljivi na pitanje poverljivosti ličnih podataka.