LE PENOVA "SPASLA" PREMIJERA: Prvo glasanje o nepoverenju Vladi nije prošlo, ali Mišel Barnije pred novim izazovima

Putevi politike su zamršeni, a "preživljavanje" vlade Mišela Barnijea, koga je za ovu funkciju izabrao francuski predsednik, najbolji je primer za to. Premijer je upravo uspeo da izađe kao pobednik posle prvog glasanja za nepovrenje njegovom kabinetu. Za smenu su glasali samo levičari, njih 197 u skupštini koja broji ukupno 577 poslanika. Nedovoljno da bi bio smenjen.

Novi narodni front, koji je izašao kao pobednik na izborima po broju deputata, još ranije je rekao da će apriori glasati za rušenje Vlade. Ali, krajnji desničari, koji su osvojili najviše glasova na biračkom izjašnjavanju, i od kojih zavisi većina, nisu pridružili svoje glasove, takođe shodno prethodnom obećanju da će Vladu ocenjivati prema rezultatima.

Ispalo je tako da je Marin le Pen, na neki način, iako veliki kritičar vlasti, postala svojevrsni Makronov "saveznik". Krajnji desničari to znalački koriste, zahtevajući ispunjenje sopstvenih političkih ciljeva, naročito kada je reč o bezbednosti i migracijama.

- Ostaćete za komandama države, po želji krajnje desnice koja je uvek bila na strani kapitala, a protiv radnika – bio je oštar vođa socijalista Olivije For koji je prethodno pozvao Barnijea da odlaskom "ispuni demokratski dug".

Vlast je bila mirna, pre svega zbog toga što su opozicionari kao rogovi u vreći. Elizabet Born je tako u bliskoj prošlosti čak 31 put podvrgnuta glasanju o nepoverenju, ali nijednom nije srušena, iako je jednom nedostajalo svega devet glasova.

S Barnijeom bi mogla da bude sasvim drugačija situacija, ukoliko krajnji desničari odluče da jednom podnesu zahtev kome bi se levičari verovatno pridružili. Sinoć (četvrtak) je počela žučna rasprava o budžetu u francuskoj skupštini, a to bi mogla da bude "crvena linija" ne samo za Nacionalno okupljanje, već i za Makronove centriste. Barnije je najavio ukidanje poreskih olakšica za najniže plate i ciljano povećanje poreza najbogatijih. Da bi "namakao" 60 milijardi evra koje nedostaju, između ostalog namerava i da za šest meseci odloži povećanje najnižih penzija za troškove inflacije, čemu se protivi 80 odsto građana.