PROTESTI EVROPE POVODOM GODIŠNJICE GENOCIDA U GAZI: U toku i evakuacije iz Libana

Protesti su zabeleženi danas širom Evrope i sveta, uključujući Veliku Britaniju, Italiju, Češku, Francusku, Grčku, Dansku,Tursku i  Švajcersku.

Nekoliko hiljada ljudi šeta Parizom, pokazujući solidarnost sa palestinskim narodom i pozivaju Izrael da prekine svoj rat protiv Gaze.

Parižani su izašli na ulice ne samo zbog žrtava genocida u Gazi već i zbog Libanaca dok ti napadi Izraela na njihovu zemlju eskaliraju.

U Francuskoj postoji veoma velika libanska zajednica usled istorijske povezanosti ovde zemlje prema navodima francuskog premijera Mišela Barnijera koji je ranije ove nedelje tokom obraćanja parlamentu pozvao na smirenost.

Meštani Pariza govore da su frustrirani što sukob traje skoro godinu dana i osećaju da međunarodna zajednica jednostavno ne čini ništa, kao i da Francuska takođe ne radi ništa povodom zaštite civila "i ljudi koji zaista pate".

Tokom protekle godine, mnogi koji su govorili otvoreno na društvenim mrežama i suprostavili se Izraelskom napadu na Gazu, podelili su svoja iskustva, kako prenosi AA, otkrivajući uznemiravajući trend "maltretiranja putem interneta i eksplicitne islamofobije".

Aktivisti veruju da je porast islamofobije i antimuslimanske netrpeljivosti posledica ravnodušnosti češke države prema ovom pitanju.

- U Češkoj, u javnosti ili na nivou politike, dok se antisemitizmu s pravom pridaje pažnja i postoje programi i agende za njegovo rešavanje, ništa slično ne postoji u pogledu Arapa, muslimana ili Čeha muslimanskog porekla -  rekao je Goš.

- Ovo nikada nije pokrenuo nijedan političar -  rekao je on, dodajući da su pozivi na akciju ignorisani ili odbačeni.

Abu Aataja je rekao da je neslaganje između politike antisemitizma i islamofobije primer "čeških dvostrukih standarda".

- Kada je reč o islamofobiji, oni su zapravo ravnodušni prema situaciji - dodao je, ističući da je odnos češke države prema obojenim ljudima, muslimanima i Arapima prožimao i druge institucije u zemlji, uključujući i medije.

Desetine hiljada ljudi okupilo se danas i u centru Londona u znak podrške Palestincima, javili su britanski mediji i očekuje se još jedan propalestinski miting u Edinburgu, dok je za nedelju u Hajd parku planiran događaj povodom obeležavanja prve godišnjice Hamasove invazije na Izrael 7. oktobra 2023. u organizaciji Britanskog jevrejskog saveta, Jevreja Savet rukovodstva i druge grupe, prenosi londonski dnevnik Gardijan.

Propalestinski aktivisti okupili su se jutros na Bedford skveru uz jako prisustvo policije, a prema rečima organizatora, planirali su da "protestuju protiv kompanija i institucija saučesnika u izraelskim zločinima", uključujući Barklis banku i Britanski muzej.

  Londonska policija je saopštila da je protest propalestinskih demonstranata naišao na kontraproteste na raskrsnici Kingsveja i Aldviča, kao i na raskrsnici Stranda i Trafalgar skvera.

Bez obzira na formalnu zabranu, oko 5.000 ljudi se okupilo danas u Rimu na propalestinskom maršu, gde su na snazi jake mere bezbednosti.

Prenosi se da je oko 1.600 lica podvrgnuto policijskoj kontroli, a 19 privedeno i očekuje se procena da li će im biti naloženo da napuste glavni grad, kako prenosi Ansa.

Marš je bio zabranjen usled strahova da će ekstremisti infiltrirati redove.

Demonstranti su na mrežama izrazili protest zbog sprečavanja od strane policije da se pridruže protestima i upozorili da ih rimska policija onemogućava da autobusima dođu na demonstracije.

Kako prenose lokalni mediji, na okupljanju je prisustvovala jaka policijska snaga sa oklopnim vozilima i vodenim topovima.

Protesti su takođe i protiv akcija Izraela ka Libanu.

Bezbednosne snage u nekoliko zemalja upozorile su na povećan nivo pripravnosti u velikim gradovima, usred zabrinutosti da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da podstakne nove terorističke napade u Evropi ili da bi protesti mogli da prerastu u nasilne.

Propalestinski protesti koji su pozivali na hitan prekid vatre više puta su se održavali širom Evrope i širom sveta u protekloj godini i često su prelazili u nasilne, sa sukobima između demonstranata i policajaca.

Usled eskalacije sukoba u Libanu, mnoge zemlje su preduzele sve neophodne mere evakuisanja svojih državljana.

Jedanaest japanskih državljana i pet stranih državljana otišlo je iz Libana u Jordan vojnim transportnim avionom, dok ih je ostalo oko 50.

Holandija je poslala vojni avion za repatrijaciju državljana iz Libana putem dva leta.
 Poljski avion sa nekoliko desetina Poljaka i državljana drugih zemalja koji su želeli da napuste Liban sleteo je u Varšavu.

Portugal je savetovao da ne putuju u Liban, koji je pomogao u evakuaciji malog broja portugalskih državljana koji tamo žive.

Rumunija je evakuisala 69 državljana vojnim avionom sa više od 1.100 rumunskih državljana i njihovih porodica registrovanih u Libanu.

Rusija je počela evakuaciju građana, a lokalni mediji navode da oko 3.000 Rusa i građana Zajednice nezavisnih država želi da ode.

Slovačka je poslala vojni avion da preleti Slovačke i druge građane na Kipar.

Južna Koreja saopštila je da je vojni avion evakuisao 97 građana i članova porodica iz Libana.

Španija kaže da planira da pošalje dva vojna aviona da evakuišu čak 350 građana iz Libana.

Turska kaže da je spremna za moguću evakuaciju oko 14.000 Turaka vazdušnim i morskim putem i da radi sa oko 20 zemalja na evakuaciji svojih građana.

Britanija je iznajmila ograničen broj letova za građane da napuste Liban, ponavljajući savet da se odmah evakuišu.

SAD su naredile desetine vojnika raspoređenih na Kipar da pomognu u pripremi scenarija kao što je evakuacija Amerikanaca iz Libana.

BONUS VIDEO:

ALARMANTNA SITUACIJA: Hiljade napuštaju Džabaliju dok se izraelske snage vraćaju u severnu Gazu