RAKETNI BARAŽ IRANA PRETNJA BILO KOM PROTIVNIKU: Teheran raspolaže sa više od 3.000 balističkih koje može da upotrebi protiv Izraela

Od Islamske revolucije 1979. godine, Iran je nastojao da učvrsti svoju odbrambenu infrastrukturu, a na čelu je Korpus garde Islamske revolucije (IRGC). Danas je iranski raketni program ogromna sila, ne samo na regionalnom već sve više na globalnom nivou, koja izaziva vojne sile daleko izvan svojih granica.

General Kenet Mekenzi, bivši šef američke Centralne komande, dospeo je na naslovne strane 2022. godine sa svojom procenom da Iran i IRGC poseduju više od 3.000 balističkih projektila. To uključuje rakete kratkog i srednjeg dometa sposobne da pogode ciljeve udaljene do 1300 milja.

Ovaj domet ugrožava ne samo regionalne rivale poput Izraela i Saudijske Arabije, već i američke vojne baze razbacane po Bliskom istoku i delovima Evrope. Prema Mekenziju, rad Teherana na interkontinentalnim balističkim raketama [ICBM] dodatno naglašava njegove ambicije da projektuje moć izvan svog neposrednog regiona.

Međutim, balističke rakete su samo jedan element iranske vojne jednačine. Teheran je takođe mnogo investirao u tehnologiju krstarećih raketa, sa modelima kao što su Meškat i Soumar koji predstavljaju “vrh koplja” iranskih snaga.

Dok krstareće rakete imaju kraći domet i manju razornu moć u poređenju sa svojim balističkim pandanima, one su se pokazale kao smrtonosne same po sebi. Njihova sposobnost da izbegnu radarsku detekciju letenjem na malim visinama i korišćenjem terena da zamagli svoje puteve čini ih stalnom pretnjom čak i najnaprednijim odbrambenim sistemima.

Ova pretnja postaje akutnija kada se uzme u obzir iranska velika flota bespilotnih letelica [UAV], koje se često nazivaju dronovi samoubice ili lutajuća municija. Ove bespilotne letelice, koje se broje na hiljade, nude isplativ, ali veoma destruktivan metod za prevladavanje odbrane neprijatelja.

Analitičari poput Majkla Najtsa sa Vašingtonskog instituta istakli su da je iranski program bespilotnih letelica jedan od najvećih i najsposobnijih u regionu, potencijalno čak i rival izraelskom. Ove bespilotne letelice su male, okretne i mogu da udaraju sa velikom preciznošću, što ih čini sastavnim delom iranske strategije asimetričnog ratovanja.

Iranska vojna doktrina je u velikoj meri oblikovana njegovom geopolitičkom izolacijom i stalnom pretnjom sukoba sa tehnološki superiornim protivnicima poput Izraela i Sjedinjenih Država. Teheran se godinama oslanjao na zastupnike u Libanu, Jemenu i Iraku da bi izvršio regionalni uticaj, ali njegov raketni arsenal mu pruža direktnu liniju napada. Kombinacija balističkih projektila, krstarećih projektila i bespilotnih letelica osigurava da Iran ima višeslojni pristup ratovanju, onaj koji može udarati na velike udaljenosti, zaobići tradicionalne odbrambene sisteme i održati nivo značajnog odvraćanja.

Poslednjih godina Teheran sve više testira ove sposobnosti. Na primer, napad na naftna postrojenja kompanije Saudi Aramco u septembru 2019, koji su SAD i Saudijska Arabija pripisali Iranu, pokazao je preciznost i efikasnost iranskih krstarećih raketa i dronova. Iako su Huti u Jemenu preuzeli odgovornost za napad, forenzička analiza oružja snažno sugeriše iransko poreklo. Ovaj događaj je označio prekretnicu u regionalnim bezbednosnim proračunima, jer je razotkrio ranjivost saudijske protivvazdušne odbrane i podvukao rastući domet iranske raketne tehnologije.

Međunarodni stručnjaci poput dr Uzija Rubina, izraelskog analitičara odbrane, dugo su upozoravali da iransko raketno napredovanje nije samo za odvraćanje.

-Iranski raketni program nije defanzivni po prirodi – dizajniran je za ofanzivne operacije i za projektovanje moći, primetio je Rubin u nekoliko publikacija. Njegova procena je u skladu sa rastućim konsenzusom među analitičarima odbrane da Iran svoj raketni arsenal vidi kao kritičnu komponentu svoje šire strategije da oblikuje budućnost Bliskog istoka u svoju korist.

Iako je izraelska protivvazdušna odbrana, posebno sistemi Gvozdena kupola, Davidova praćka i Strela, među najnaprednijim na svetu, nije neranjiva. Izraelski odbrambeni zvaničnici su priznali da bi koncentrisan baraž raketa i dronova mogao da preplavi čak i njihove najsavremenije sisteme.

Tokom sukoba sa Hamasom u maju 2021. godine, izraelska Gvozdena kupola presrela je oko 90% pristiglih raketa, ali vojni stručnjaci, poput Jakova Amidrora, bivšeg šefa izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost, upozorili su da je iranski daleko sofisticiraniji arsenal predstavlja mnogo veći izazov.

-Moramo biti realni – naši sistemi su veoma dobri, ali nisu neprobojni. Ako Iran pokrene kontinuirani napad, biće žrtava, rekao je Amidror u intervjuu za The Jerusalim Post.
Implikacije potencijalnog izraelsko-iranskog sukoba protežu se izvan granica ove dve nacije. Sjedinjene Države, kao najbliži saveznik Izraela, neizbežno bi bile uvučene u takav sukob. S tim u vezi, razvoj iranskih raketa nije prošao nezapaženo u Vašingtonu. Američki zakonodavci raspravljali su o povećanju vojne pomoći Izraelu, posebno u obliku sistema protivraketne odbrane.

Senator Lindzi Grejem, glasni zagovornik prava Izraela na samoodbranu, više puta je naglašavao važnost održavanja kvalitativne vojne prednosti Izraela (KME) (qualitative military edge QME) u regionu.

-Iranske raketne sposobnosti nisu samo pretnja Izraelu – one su pretnja interesima SAD i našim saveznicima u regionu, primetio je Grejem tokom saslušanja u Senatu 2022.
Uprkos tenzijama, diplomatski napori su nastavljeni, sa različitim stepenom uspeha. Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) iz 2015, poznatiji kao iranski nuklearni sporazum, privremeno je ograničio neke od nuklearnih ambicija Teherana, ali nije učinio ništa da se pozabavi njegovim raketnim programom.

Povlačenje SAD iz sporazuma 2018. godine, praćeno uvođenjem strogih ekonomskih sankcija, samo je ubrzalo iransku potragu za raketnom tehnologijom. Iranski zvaničnici, uključujući ministra inostranih poslova Hoseina Amira Abdolahijana, više puta su izjavljivali da se o njihovom raketnom programu ne može pregovarati, posmatrajući ga kao stub svoje nacionalne odbrane.

Kako situacija sada stoji, svaki potencijalni sukob između Izraela i Irana verovatno bi bio okarakterisan udarima dugog dometa, pri čemu bi raketni baraž igrao ključnu ulogu. Analitičari poput Beke Vaser iz Centra za novu američku bezbednost primetili su da bi takav sukob bio razoran za obe strane.

-Geografija regiona znači da su civilni i vojni ciljevi usko isprepleteni. Čak i sa preciznim projektilima, rizik od kolateralne štete je izuzetno visok, rekla je Vaser na brifingu 2023.

U zaključku, raketne sposobnosti Irana su ga transformisale u regionalnu silu sposobnu da nanese značajnu štetu svojim protivnicima. Kombinacija balističkih projektila, krstarećih projektila i bespilotnih letelica osigurava da Teheran može da projektuje moć daleko izvan svojih granica, stvarajući kredibilno sredstvo odvraćanja od regionalnih i globalnih protivnika.

Međutim, kako tenzije između Izraela i Sjedinjenih Država i dalje tinjaju, mogućnost da se ovo oružje koristi u sukobu punog obima ostaje stalna pretnja. Bilo putem diplomatije ili odvraćanja, upravljanje iranskim raketnim ambicijama biće ključni izazov za međunarodnu zajednicu u godinama koje dolaze.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja