RUSI OSUJETILI IZRAELSKI NAPAD NA TARTUS: Oborili 13 projektila koji su ispaljeni na grad u Siriji
RUSKE oružane snage su navodno presrele i oborile 13 izraelskih projektila iznad sirijskog vazdušnog prostora. Ovo se dogodilo tokom pokušaja izraelskog vazduhoplovstva da izvrši napad na Tartus, grad koji se nalazi na istočnoj obali Sredozemnog mora u Siriji.
Prvi izveštaji o ovim presretnutim izraelskim projektilima pojavili su se 24. septembra iz iranske novinske agencije Mehr News Agency . Ovu informaciju je kasnije preneo azerbejdžanski News.az. Dana 26., MVM (Military Watch Magazine) je izvestio da su ruske jedinice oborile 13 projektila u Siriji. Nakon ovih izveštaja, vest je kružila ruskim društvenim medijima, mada je važno napomenuti da ni Rusija ni Izrael nisu zvanično potvrdili da su ruske jedinice oborile ovih 13 projektila.
Detalji o specifičnim tipovima projektila koji su uključeni su retki, a različiti izvori ih jednostavno nazivaju „izraelskim projektilima“. Obično, izraelsko vazduhoplovstvo koristi niz precizno vođene municije, kao što su krstareće rakete Delilah i Popeye, koje su projektovane za duboke udare na ciljeve visoke vrednosti.
Identifikovanje tačne prirode presretnutih projektila moglo bi da pruži dragocen uvid u sposobnosti kako izraelskih vojnih preciznih tako i ruskih sistema protivvazdušne odbrane.
Otisak ruske vojske u Siriji je u velikoj meri koncentrisan u zapadnoj provinciji Latakiji, uglavnom oko vazdušne baze Hmejmim i pomorskog objekta u Tartusu. Ove lokacije su postale sve važnije za Rusiju, posebno sa proširenjem vazduhoplovne baze Hmejmim za smeštaj strateških bombardera sposobnih da lansiraju nuklearne rakete koje ciljaju južne granice NATO-a.
Dok se Rusija tradicionalno uzdržavala od upotrebe svojih sistema protivvazdušne odbrane za presretanje napada Izraela, Turske i zapadnih snaga, visoka strateška vrednost Tartusa i njegovog okruženja sugeriše da je intervencija ruske protivvazdušne odbrane sasvim moguća.
Izraelski raketni udari u Siriji prvenstveno su vođeni njegovim ciljem da obuzda iranski uticaj i vojno jačanje u regionu. Gađajući vojne baze i skladišta oružja koje koriste grupe koje podržava Iran, Izrael nastoji da prekine linije snabdevanja i zaustavi dotok naprednog naoružanja ovim frakcijama.
Nedavno je raketni udar na Tartus istakao rešenost Izraela da zaštiti svoje bezbednosne interese usred složenog geopolitičkog pejzaža. Prisustvo ruskih snaga dodatno komplikuje situaciju.
U vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, Rusija je rasporedila niz naprednih sistema protivvazdušne odbrane. To uključuje S-400 i S-300V4 dugog dometa, BuK-M2 srednjeg dometa i Pancir-S kratkog dometa, zajedno sa raznim sredstvima za elektronsko ratovanje. U prošlosti su sistemi Pancir bili u velikoj meri korišćeni za presretanje napada islamističkih pobunjeničkih grupa.
Ove pobunjeničke grupe dobile su značajnu podršku Turske, Izraela i nekoliko zapadnih zemalja. Dok izraelski napadi krstarećih raketa na Siriju obično koriste podzvučne rakete, sistemi S-400 i S-300V4 su pokazali sposobnost da presretnu hipersonične ciljeve koji putuju brzinom većom od 8 maha. U zavisnosti od raketa kojima su opremljeni, ovi sistemi mogu da gađaju ciljeve na većim dometima do 400 kilometara, čak dopirući do izraelskog vazdušnog prostora i šire.
Ako ruski sistemi protivvazdušne odbrane napadaju izraelske rakete, to bi moglo označiti njihovu prvu kinetičku akciju na sirijskom bojištu. Rusija se u velikoj meri oslanja na kopnenu protivvazdušnu odbranu zbog odsustva značajne flote savremenih lovaca pete generacije i relativno ograničenog broja lovaca četvrte generacije. Ovo oslanjanje je posebno izraženo u Siriji, gde je prisustvo ruskih lovaca malo u poređenju sa mnogo većim flotama zemalja Zapadnog bloka, Izraela i Turske.
Iako ruska protivvazdušna odbrana tek treba da se angčažuje na presretanju izraelskih, turskih i zapadnih aviona i projektila koji direktno narušavaju sirijski vazdušni prostor, podaci njihovih senzora često su usmeravali sirijsku protivvazdušnu odbranu u presretanju dolazećih pretnji.
Za Siriju bi ova saradnja mogla da promeni igru. Ako se ruski sistemi poput S-400 i S-300V4 aktivno koriste za presretanje projektila, to bi moglo značajno povećati operativnu efikasnost sirijske protivvazdušne odbrane, koja je u prošlosti imala poteškoća da se suprotstavi izraelskim vazdušnim napadima.
Integracija ruske tehnologije mogla bi da dovede do koordinisanijeg odbrambenog stava, omogućavajući sirijskim snagama da efikasnije odgovore na buduće pretnje. Međutim, ovo izaziva zabrinutost zbog rizika od eskalacije, jer bi poboljšana odbrana Sirije mogla da ohrabri iranske snage i njihove zastupnike da agresivnije deluju u regionu.
Snabdevanje Sirije savremenim sistema protivvazdušne odbrane srednjeg dometa Buk-M2 poboljšalo je interoperabilnost. Rusko vazduhoplovstvo je takođe u više navrata rasporedilo lovce Su-34 i Su-35 iz vazdušne baze Hmejmim na zadatke presretanja zapadnih, turskih i izraelskih avione iznad teritorije Sirije. Na primer, 26. avgusta 2019. dva aviona Su-35S presrela su izraelske lovce iznad Sredozemnog mora, primoravši ih da se povuku dok su se spremali da napadnu sirijske ciljeve.
10. septembra iste godine, Su-35 su presreli više izraelskih aviona iznad južne Sirije, sprečivši ih da izvrše vazdušne napade. Samo devet dana kasnije, par Su-35 osujetio je pokušaje Izraela da napadnu predgrađe glavnog grada Sirije, Damaska.
Su-35 su 12. novembra ponovo presreli izraelski lovac, sprečavajući vazdušne napade na Damask. Slično tome, 7. decembra, više izraelskih aviona presreli su Su-35 i primorali ih da se povuku tokom pokušaja bombardovanja sirijske vazdušne baze Tijas, njihovog primarnog operativnog objekta. Većina incidenata presretanja nakon 2010. ostaje nepotvrđeno.
Gledajući unapred, povećano angažovanje ruskih sistema protivvazdušne odbrane u presretanju izraelskih projektila moglo bi imati značajne implikacije. Ako Rusija nastavi da aktivno brani sirijski vazdušni prostor, to bi moglo povećati tenzije ne samo između Izraela i Sirije, već i sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.
Ovaj scenario bi mogao da stvori nestabilnije okruženje u istočnom Mediteranu, što bi izazvalo dalje vojne odgovore Izraela ili dodatno raspoređivanje zemalja NATO-a.
Situacija ima potencijal da eskalira u širi sukob, pri čemu regionalne sile moraju da preispitaju svoje vojne strategije i saveze kao odgovor na snažnije rusko prisustvo.
(bulgarianmilitary.com/Aleksej Lenkov)
BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja