MAKRONA NE PODRŽAVA NI PETINA FRANCUZA: Šef države iz "osovine" EU beleži nezapamćeno nisku podršku glasačkog tela
Francuski predsednik Emanuel Makron ima do sada najmanju podršku javnog mnjenja.
Foto: AP Photo/Michel Euler
Prema poslednjim ispitivanjima, podržava ga svega 18 odsto ispitanih. Boljem imidžu šefa države očigledno nije doprinelo ni besprekorno organizovanje Olimpijskih igara i Paraolimpijade.
Brojke eksplicitno opisuju aktuelno stanje na francuskoj političkoj sceni, s krizom koja se odavno ne pamti. Jedno drugo istraživanje pokazalo je da čak 74 odsto ispitanih građana smatra da predsednik prilikom imenovanja madantara Mišela Barnijea za sastav vlade nije vodio računa o rezultatima prevremenih parlamentarnih izbora koje je sam raspisao.
Da nije ispoštovao glasačku volju, smatra čak 92 odsto članova pobedničke levice iz Novog narodnog fronta, 73 odsto desničarski republikanaca, 70 odsto krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, ali, što je zanimljivo, i 57 odsto predsedničke koalicije Zajedno.
Sajt informativne televizije BFMTV prenosi da se čak 55 odsto učesnika u anketi slaže sa rečima lidera ekstremnih levičara Žan-Likom Melanšonom da je predsednik činom imenovanja Barnijea "zvanično negirao rezultate parlamentarnih izbora" i da su "izbori pokradeni francuskom narodu".
I pored svega, 40 odsto Francuza, u ovakvoj situaciji, smatra da je imenovanje Barnijea dobra stvar, dok 29 odsto izjavljuje da je to loše. Čak 31 odsto se dvoumi.
Samo polovina građana veruje da će Mišel Barnije biti u mogućnosti da formira vladu nacionalnog jedinstva, za šta ga je angažovao predsednik. Ista takva podeljenost postoji i oko pitanja da li će protiv njegove Vlade biti izglasano nepovrenje u skupštini.
Istovremeno, 76 odsto želi da novi premijer bude što nezavisniji u vođenju politike u odnosu na šefa države. Kao glavne teme kojima bi trebalo da se bavi, istaknute su kupovna moć (52 odsto), bezbednost (33), zdravstvo i imigracija (po 30).
Građanima se mnogo više, u tri četvrtine slučaja, sviđa pristup Nacionalnog okupljanja da se izbegne ekspresno rušenje vlade, nego apriori izglasavanje nepoverenja po receptu levice, čemu se protivi 59 odsto ispitanika.