POSLEDNJE ANKETE PRED AMERIČKE IZBORE: Evo ko ima prednost - Tramp ili Haris

Preostaje jedno pitanje, a to je da li će Tramp započeti svoj drugi mandat ili će Amerika napojon imati svoju prvu predsednicu? Kako se bliži dan izbora, Bi-Bi-Si je pomno pratio ankete i analizirao koji ishod možemo da očekujemo 5. novembra, kao i koji veliki događaji mogu da utiču na predsedničku debatu ovog jutra u trci do ovalne kancelarije u Beloj Kući.

Ko trenutno vodi?

Mesecima pre Bajednove odluke da napusti predsedničku trku, ankete su konstantno ukazivale da bivši predsednik Tramp ima izglede da se vrati na svoju poziciju.
Iako je to bilo samo u teoriji, nekoliko anketa je sugerisalo da pozicija Harisove u trci nije toliko različita od one koju je imao aktuelni presednik.

Trka je krenula da bude intenzivnija onog trenutka kada je započeta njena kampanja, gde je preuzela malo ali značajno vodstvo koje nastavlja da održava od tada.

Prema poslednjoj nacionalnoj anketi, Harisova vodi sa 47 odsto, dok republikanski kandidat ima oko 44 odsto glasova.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, procenti su zaokruženi kako bi se jasno pokazala razlika u glasovima. 

Haris je dostigla 47 odsto glasova tokom njene četvorodnevne konvencije u Čikagu i govora koji obećava "novi put" za sve Amerikance, nakon skoro izjednačenih rezultata pristiglih 22. avgusta.

Trampov prosek je ostao relativno stabilan sa 44 odsto, bez značajnog rasta nakon javne podrške Roberta F Kenedija, koji je obustavio svoju kandidaturu 23. avgusta.

Šta su zapravo nacionalne ankete i čemu služe?

Iako ove nacionalne ankete služe kao vodič kroz predsedničke kampanje i daju uvid ko je favorit u državi u jednoj celini, ne mogu precizno da predvide rezultat izbora.

Razlog tome je upotreba sistema elektorskog kolegijuma koji Amerika koristi da izabere predsednika, tako da osvajanje većine glasova može biti manje bitno nego u kojoj državi su osvojili iste.

U 50 Američkih država, većina glasa za iste stranke i postoji samo mali broj država u kojima postoji podjednaka šansa za oba kandidata da osvoje simpatiju glasača i pobede na izborima. 

Te države se nazivaju "bojišta", zbog velikih šansi i za pobedu i za gubitak. 

Šta je sistem elektorskog kolegijuma?

Kada Amerikanci učestvuju na novembarskim izborima, većina će dati glas ili demokrati Kamali Haris, ili republikancu Donaldu Trampu.

Taj glad zapravo oblikuje grupu zvaničnika koji će predstaviti Haris ili Trampa u elektorskom kolegijumu. 

Reč "kolegijum" ("college") predstavlja grupu ljudi sa zajedničkim zadatkom, a ti ljudi su elektori koji će izabrati predsednika i podpredsednika. 

Elektorski kolegijum sastavlja se svake četiri godine, par nedelja nakon dana izbora, kako bi mogli da obave zadatak. 

Broj elektora zavisi od države i broja stanovništva, tako da svaka država ima onoliko elektora koliko ima zakonodavaca u Američkom Kongersu (Bela Kuća i Senat).

Kalifornija nosi najveći broj od 54 elektora, dok države kao što su Vajoming, Aljaska i Severna Dakota, kao i Vašington Di-Si, imaju minimum troje, što bi ukupno bio 538 elektora. 

Svaki od njih predstavlja jedan elektorni glas i predsednički kandidat mora da svoji 270 ili više glasova kako bi osvojio predsedničku trku. 

Na primer, ako kandidat osvoji 50,1% glasova u Teksasu, dobijaju svih 40 elektorskih glasova države.

Sa druge strane, kandidat bi mogao da pobedi ubedljivo i da i dalje dobije isti broj elektorskih glasova.

Stoga je moguće da kandidat postane predsednik tako što će pobediti u nizu tesnih trka u određenim državama, uprkos tome što ima manje glasova širom zemlje.

Ko vodi u "državama bojišta"?

Trenutno, ankete ukazuju na sedam država za koje je jako teško protumačiti ko zapravo vodi u trci.

Postoji manji broj država nego broj nacionalnih anketa kako bi moglo da se prikupi dovoljno informacija o vođstvu kandidata u istim, i tako dolazi do grešaka u brojevima koje mogu drastično promeniti krajnje rezultate.

Prema poslednjim anketama, postoji jedan ili manje od 1 odsto tačke razdvajanja dva kandidata u ovim državama koje uključuju Pensivlaniju koja je ključna sa najvećim brojem potencijalnih elektorskih glasova u ponudi što bi lako donelo povedu i 270 potrebnih glasova. 

Pensilavnija, Mičigen i Vinskonsin su oduvek bile okrenute Demokratama pre nego što je Tramp promenio njihovo mišljenje i pretvorio ih u "crvene" države pobedom na izborima 2016. godine.

Bajden je povratio poverenje stanovnika ovih država 2020. godine, te se veruje da ukoliko Haris uspe da održi njihove simpatije, postoje velike šanse za njenu pobedu.

Glavni pokazatelj da se trka drastično promenila trenutka kada je Haris postala demokratski kandidat, dana kada je Bajden odustao od trke, Tramp je vodio skoro 5 odsto u proseku u "državama bojišta".

Kako se računaju rezultati i da li se može verovati anketama?

Cifre do kojih je Bi-Bi-Si došao, a navedene su u ovom tekstu, su deo analize sajta 538, koji je deo Američke mreže Ej-Bi-Si Njuz.  

Kako bi se došlo do proseka, 538 prikuplja podatke pojedinačnih anketa koji se odvijaju nacionalno i u državama bojišta od strane velikog broja stručnih kompanija.

Kako bi se uspostavila kontrola kvaliteta, 538 uključuje samo ankete onih kompanija po određenom kriterijumu, što znači da komapnije moraju da budu apsolutno transparentne sa podacima koliko ljudi je učestvovalo, kada i na koji način se odvijala anketa bilo da je preko telefonskog poziva, sms poruke, onlajn i tako dalje.

Sada, ankete sugerišu da je razlika između Kamale Haris i Donalda Trampa svega par procenata što na nacionalnom nivou, što u državama bojište, što dodatno otežava preciznu predikciju ko bi mogao da pobedi na predstojećim predsedničkim izborima. 

Ankete su podcenile Trampovu podršku 2015 i 2020 godine, te se kompanije maksimalno trude da pristupe problemu precizne predikcije na što više načina, uključujući kako da njihovi rezultati odražavaju sastav biračke populacije.

BONUS VIDEO:

AMERIKA U POSETI PEKINGU: Saliven savetnik za nacionalnu bezbednost u "kritičnoj" misiji