LEVIČARI PRAVDU TRAŽILI NA KALDRMI: Širom Francuske održani protesti protiv imenovanja Mišela Barnijea za premijera

Pobunu su predvodili levičari, a prema različitim podacima ministarstva unutrašnjih poslova i organizatora sakupilo se između 110.000 i 300.000 ljudi u celoj Frnacuskoj, odnosno između 26.000 i 160.000 u Parizu.

Levičari, predvođeni Nepotčinjenima i studentima, tražili su da se da se ispoštuje izborna volja naroda. Posle parlamentarnih izbora u Francuskoj najviše poslanika ima levičarski Novi narodni front sa 193 predstavnika u skupštini, makronisti imaju 165, a krajnja desnica 143.

Oni, međutim, nastupaju u odvojenim poslaničkim grupama, pa tako Nacionalno okupljanje ima najjaču grupu sa 126 poslanika. Među levičarima, najbrojniji su nepotčinjeni Žan-Lika Melanšona sa 72, i zato i traže mandatara.

Zanimljivo je da su krajnji desničari na izborima nominalno osvojili najviše glasova, ali da su završili tek na trećem mestu zbog političkog dogovora makronista i levičara da im se udruženo suportstavljaju na svakom izbornom mestu u okviru većinskog izbornog sistema koji vlada u Francuskoj. Ironija je htela da Barnijeova vlada sada može da opstane samo uz pomoć krajnje desnice, a da levica hoće da je ruši.

Levičari ističu da su građani na izborima jasno i masovno istakli da više ne žele politiku koju vode političke snage okupljene oko predsednika Makrona, da su tražili promene i da žele da nadalje vlada levica. Predsedniku su poručili da demokratska pravila nalažu da oni koji imaju najviše poslanika dobiju i mandatara i da postoji ogromna razlika između rezultata u biračkim kutijama i imena mandatara. Zato su i izašli na ulice. Makron je, s druge strane, odlučio da formira vladu za koju smatra da će biti stabilna.

- Nije na njemu da odluči šta je to stabilna vlada – odgovorio je Melanšon.