SPOR NA HAVIJIMA: Od oltara i istorijskih spomenika napravili deponiju otrovnih ostataka požara

Na Havajskkom ostrvu Maui,istoimena plemena koja žive od poljoprivrede i ribolova žive na privremenoj deponiji za skladištenje otpada od smrtonosnog šumskog požara koji je tokom prošlog leta 2023. razorio istorijski grad Lahainu, uništivši hiljadae zgrada i ubivši 102 osoba, navodi Vijesti.

Količina otpada može da pokrije pet fudbalskih terena pet spratova uvis, a oko tog grada je zemljište zagađeno olovom i arsenom.

Spor oko lokacije, da li je ona stvarno privremena i kada bi zvanično mogla deponija da se premesti, izvazvao je žestoku sudsku borbu sa desetinama miliona dolara u igri, ne računajući neprocenjivu vrednost ekosistema koji je bogat koralima, manta ražama i drugim živim svetom u moru.

Glavna stavka koju pre svega pitaju stanovnici ovog grada jeste zašto bi se to istovarivalo na mestu koje je čisto.

Rukovanje ostacima nakon velikih požara uvek predstavlja logistički izazov.

Pošto je požar 2018. ubio 85 ljudi i spalio veći deo grada Paradajza u Kaliforniji, bilo je potrebno više od 300.000 tura kamiona za transport otpada na tri deponije, rekao je Kol Glenrajt, zamenik komandanta te operacije koja je trajala godinu dana.

Na Mauiju je potrebno mnogo više, imajući u vidu zabrinutost za životnu sredinu i vremena koje je potrebno kako bi se očistile uništene parcele, kulturna mesta domorodaca Havaja i da se reše prepirke oko vlasništva nad potencijalnim stalnim mestom za otpad.

Privremena deponija u Olovaluu je bivši kamenolom na zemljištu u državnom vlasništvu i blizu Lahaine, što ju je učinilo pogodnim izborom za brzo skladištenje otpada da bi moglo da počne obnavljanje grada.

Zvaničnici veruju da će sušna klima u toj oblasti smanjiti rizik od širenja zagađenja i navode da su preduzeli mnoge mere predostrožnosti, uključujući korišćenje debele podloge i usmeravanja atmosferskih voda.

Zvaničnici su analizirali uzorke tla, podzemnih i površinskih voda i nisu našli tragove zagađenja, po kvartalnom izveštaju objavljenom u julu.

Međutim mesto je iznad samog koralnog grebena, te neki meštani strahuju od ekološke katastrofe ako zagađenje dospe u more.

Postojanje te deponije makar i bila privremena ugrožava svetinje i oltare na Havajima i skrnavi drevne havajske grobnice, po tužbi koju su podnele dve osobe koje ne žele ruševine u Olovaluu.

Jedan od tužilaca je Manoa Ka'io Martin, čiji su preci sahranjeni u blizini.

Drugi je poljoprivrednik Edi Garsija koji brine da se ne zagadi hrana - taro, banane, ananas i zvezdano voće.

Usred zahteva da se uklone ostaci iz Olovalua, okrug Maui nastoji da zauzme bivši kamenolom u privatnom vlasništvu u blizini Centralne deponije Maui s druge strane ostrva da bi se koristio kao trajna deponija.

To je izazvalo još jednu pravnu bitku jer kompanija koja je vlasnik zemljišta, Komar Maui Propertis, ne želi da ga se odrekne.

Federalna agencija SAD za upravljanje vanrednim situacijama, da bi rešila taj problem, obećala je da će vlasnicima deponije po težini platiti naknadu za odlaganje ostataka od požara u Lahaini, a Okrug Maui već naplaćuje 110 dolara po toni za komunalni čvrsti otpad.

- Kada se to preračuna, proizlazi da će Agencija "baciti 400.000 tona u ovu rupu, a 44 miliona dolara dati onome ko ima rupu - rekao je jedan aktivista.

Dok se raspravlja o tome, kamioni prolaze natovareni otrovnim teretom, a stanovnici se plaše prve velike kiše koje će prouzrokovati velik zagađenje okolinih njiva.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste pepeo ili kosti nekih žrtava požara koji su pomešani sa ruševinama, te se porodica žrtava sada pitaju "šta zapravo sadrže posmrtni ostaci ili su oni sada na deponiji"

(Vijesti)

BONUS VIDEO:
POTOCI LAVE NA HAVAJIMA: Vulkan Kilauea ne prestaje sa erupcijama