IZLAZ TRAŽIO U PREGOVARAČU OKO "BREGZITA": Ko je Mišel Barnije koga je Emanuel Makron iemnovao za novog premijera Francuske

Ovo imenovanje je rezultat višenedeljnih premišljanja posle vanrednih parlamentarnih izbora iz kojih je sa najviše poslanika izašla levičarska koalicija Novi narodni front. Barnije, međutim, dolazi iz redova desničarskih republikanaca, koji su završili tek na četvrtom mestu.

Odbijanje predsednika da imenuje mandatara iz njihovih redova ražestilo je krajnju levicu koja je najavila ulične proteste. Nepotčinjeni Žan-Lika Melanšona su pre imenovanja Barnijea poručili da šef države ima pred sobom samo dva izbora, a to je ili da mandat da njihovoj kandidatkinji Lisi Kaste, ili da izabere ime za koje će imati podršku krajnje desnice.

Mišel Barnije ima veliko političko iskustvo, bio je više puta ministar, šef diplomatije, evropski komesar u dva navrata – za regionalnu politiku i unutrašnje tržište, senator, poslanik, evroposlanik, pregovarač za Bregzit... Makron se nada da će s takvim iskustvom moći da postiže kompromise s ostalim političkim formacijama od kojih nijedna nema apsolutnu većinu i tako povesti zemlju putem stabilnosti.

Protivnici Barnijeovog postavljanja ističu da se na ovaj način praktično neće mnogo toga promeniti u francuskoj politici iako su građani to tražili na izborima, pre svega kada je reč o povećanju plata, reviziji penzijske reforme ili smanjenju evropske birokratije, pa i "ekološkog terora" prema poljoprivrednicima. Uz evropsku etiketu, Barnije je, između ostalog, tokom svoje funkcije bio i ministar za čovekovu okolinu, a onda i poljoprivrede. Ima liberalnu orijentaciju i evropejac je kao i Makron, pa se to vidi kao svojevrstan nastavak politike koalicije oko predsednika koja je izgubila prethodne parlamentarne izbore. To se već karakteriše kao "laka kohabitacija".

Pre nego što je Makron izvukao Barnijea u prvi plan, figurirale su razne druge ličnosti, među kojima levičar Bernar Kaznev i desničar Gzavije Bertran, ali je predsednik nailazio na najavu krajnjih desničara da će odmah glasati za nepoverenje vladi.

Izgleda da je u Barnijeu pronašao (za sada) dobitnu kombinaciju, jer je Nacionalno okupljanje poručilo da ga neće odmah sankcionisati, čekajući prvo da vidi šta će da predloži kao orijentaciju nove vlade. Stranka Marin Le Pen od njega traži proporcionani izborni sistem, borbu protiv migracije i veću bezbednost.

Barnije nije bio aktivan u politici od povratka iz Brisela 2021. godine gde mu je poslednja funkcija bila pregovaranje uslova o izlasku Velike Britanije iz EU i poraza  na unutrašnjim stranačkim izborima za predsedničkog kandidata republikanaca te iste godine. Posle toga držao je uglavnom međunarodne konferencije. Francuzi se pitaju da li je, posle dugogodišnjeg boravka u evropskoj politici, zadržao sluh za izazove na domaćoj sceni.

Jelisejska palata je javnost o imenovanju Barnijea obavestila saopštenjem, a nije se očekivalo obraćanje Makrona tim povodom. Predaja dužnosti između najmlađeg premijera Pete republike Gabrijela Atala (35) i najstarijeg, Barnijea, bila je organizovana već juče popodne.

MELANŠON: POKRADENI IZBORI!

- Izbori su ukradeni francuskom narodu – poručio je Melanšon odmah po proklamovanju Barnijea i  rekao da neće prihvatiti "negiranje demokratije".

Kao čin odbijanja "predsedničke monarhije" pozvao je na "najveće moguće okupljanje" u subotu na ulicama u cilju "poštovanja demokratije i institucija pod suverenitetom naoroda".