KAZNEV U IGRI ZA PREMIJERA: Francuska očekuje da Makron saopšti predlog za mandatara Vlade

Pobednici izbora iz redova levičarskog Novog narodnog fronta po svoj prilici ostaće kratkih rukava, i to bi bio presedan u demokratskom društvu takozvane francuske Pete republike, da oni koji su dobili najviše glasova, ne dobiju prvi mandatara.

Njihovu kandidatknju Lisi Kaste Makron je glatko odbio, uz objašnjenje da takav izbor ne bi vodio ka stabilnoj vlasti. Iz Novog narodnog fronta mu odgovaraju da demokratija ne poznaje takvu formulaciju i da to predstavlja čisto arbitrarno mišljenje, najavljujući proteste na ulici.

Makronov razlog za raspuštanje skupštine pre skoro tri meseca bio je upravo da se povrati stabilnost, posle istorijski visokog rezultata krajnje desnice na glasanju za nove članove Evropskog parlamenta. Ali, umesto stabilnosti, ova situacija je dovela do još većeg stranačkog zamešateljstva.

Krajnja desnica je nominalno osvojila najviše glasova, ali je zbog sklapanja savezništava levice s makronistima dospela tek na treće mesto po broju poslanika. Makronisti su drugi, ali i dalje drže tehničku vladu. Levičari su na čelu, ali neće imati premijera kog su želeli.

Emanuel Makron je staru vladu ostavio da bi na miru sprovela Olimpijske igre. Najavio je političko "olimpijsko primirje" koje je prošlo u veoma dobrom duhu, s nacijom ujedinjenom oko uspešnih rezultata francuskih sportista i izuzetnog domaćinstva tokom Igara.

- Ulažem maksimalne napore, i danju i noću, i to radim već sedmicama, da bih došao do najbolje situacije za državu. U svakom slučaju, Francuska ima tehničku Vladu koja je omogućila organizovanje Olimpijskih igara i koje su oduševile svet – poručio je francuski predsednik.

U prvom trenutku u opticaju su bila imena iz desnog centra, zatim se govorilo o tehničkom licu, a na kraju sve naginje na centru levice. Analitičari ističu da Emanuel Makron želi lice sa parlamentarnim isksustvom, sposobno da traži večiti kompromis u izglasavanju zakona, jer niko nema apsolutnu većinu. Zato mu nije prihvatljiva Lisi Kaste. Ali, izgleda da jeste Bernar Kaznev, nekadašnji premijer Fransoa Olanda.

Kaznev je levičar, ali nije blizak Nepotčinjenima koje je krajnja desnica označila svojim najvećim političkim neprijateljima. Nepotčinjeni Žan Lika Melanšona, koji su osvojili najviše glasova među levičarima, već su najavili glasanje o nepoverenju Vladi ukoliko mandatar bude bilo ko osim Lisi Kaste.

Signal da je Kaznev u igri predstavlja i činjenica da je otkazao sve svoje političke obaveze za vikend. Na papiru je možda idealan kanidat, koliko se to može u ovakvim prilikama, ali čitava situacija preti da stvori potpunu konfuziju, ne samo zbog protivljenja "Melanšonove vojske". 

Ako ponovo dođe na čelo Vlade, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova će tražiti svoje uslove, na primer oko penzija ili oporezivanja ekstrabogatih. Ako bude previše insistirao, možda i ne dobije mandat.

Ako ga dobije, to bi, u svakom slučaju, bilo neviđeno u savremenoj francuskoj državi, s kohabitacijom u kojoj premijera ne bi podržavala sopstvena politička grupacija, već makronosti. Zato su takvoj situaciji već nadenuli naziv "kolabitacija", u kombinaciji reči koalicija i kohabitacija.

Očekivalo se da odluku, na povratku iz zvanične posete Srbiji, Makron donese u miru, u zelenilu predsedničke rezidencije "Lanterna" u okviru nekadašnjeg kraljevskog poseda u Versaju. Do sada je bilo dosta obrta. Od danas, Francuzi su se vratili u uobičajeni školsko-poslovni ritam posle odmora, ali i dalje ne znaju ko bi mogao da vodi Vladu.   

Prethodno se govorilo o 20. avgustu, kada su započele konsultacije sa stranačkim prvacima, najpre opsežne u prvom krugu, a zatim i skraćene u drugom, pre nego što je Makron otputovao u Srbiju. Održane su intezivne telefonske konsultacije u subotu i nedelju, one su nastavljene i danas, pre nego što se izađe s imenom koje će, kako god da se okrene, izazvati polemike.

Pretpostavlja se da će predsednik države odluku o imenu novog premijera predočiti pisanim saopštenjem, a da će se kasnije i obratiti javnosti da obrazloži ovo imenovanje, u situaciji kada sve najavljuje vruću političku jesen.

U Jeliseju shvataju da vreme curi, a da su Francuzi nestrpljivi pokazuju i istraživanja javnog mnjenja. U njima, vlast rđavo stoji. Ali, bolje se ne piše ni drugima.

VIŠE OD POLOVINE ZA OSTAVKU

Čak 67 odsto ispitanih građana smatra da je Makronovo raspuštanje parlamenta bilo greška. To misli i velika trećina članova njegove stranke koji su učestvovala u sondaži. Tek 12 odsto od ukupnog broja ispitanih smatra da je to bila dobra odluka. Ogroman postotak, 73 odsto, nema poverenje u novi saziv skupštine. To što nema većine, kao na lošu stvar gleda 65 odsto ispitanika. Više od polovine, 51 odsto, smatra da predsednik treba da podnese ostavku, spram 49 odsto koji imaju drugačiji stav. Ali, ispitani su istovremeno izneli i negativino mišljenje o seriji političara među kojima je i Žan Lik Melanšon.