INTERVJU - TAJNA SLUŽBA PODRIVA, ALI AFD POBEĐUJE: Jan Vencel Šmit, poslanik Alternative za Nemačku u Bundestagu

Nasuprot anketama koje predviđaju pobedu AfD, mejnstrim mediji govore o "Hitlerovim sledbenicima koji se spremaju da sruše demokratski poredak u zemlji". Na zadatku satanizacije desnice uključeni su svi raspoloživi elementi - od političara, preko biskupa do kustosa muzeja.

O tome koliko bi ova kampanja mogla biti uspešna, kako bi mogla izgledati postizborna kombinatorika, te kakvu budućnost danas biraju građani Nemačke, za "Novosti" govori Jan Vencel Šmit, poslanik AfD u Bundestagu.

Istraživanja kažu da će AfD osvojiti najveći broj glasova. Da li bi eventualna postizborna koalicija ostalih stranaka mogla da ugrozi ovaj rezultat?

- Veoma važni su izbori u istočnoj Nemačkoj, danas u Saksoniji i Tiringiji i 22. septembra u Brandenburgu. U sve tri savezne države AfD bi iz izbora mogao da izađe kao najjača snaga bez postizanja apsolutne većine. Uobičajeno je da najjača stranka preuzme odgovornost i obezbedi premijera u koalicionoj vladi. Ali, etablirane stranke neće prihvatiti demokratsku odluku većine. Oni se plaše AfD jer zahteva novu politiku orijentisanu ka nemačkim interesima. Stoga je za očekivati da će se takve stranke kao što su pseudokonzervativna CDU, SPD i Savez Sare Vagenkneht, koje su proizašle iz levice, udružiti u svojevrsnu "svestranačku koaliciju" kako bi isključile AfD. Na srednji rok, ovo će samo osigurati da još više ljudi glasa za AfD. Istočni Nemci poznaju princip "blok partija" iz doba DDR.

Kojim su sve pritiscima bili izloženi članovi Alternative u ovim pokrajinama?

- Nemačka ima jednu posebnost teško zamislivu u drugim zemljama: takozvanu Verfassungsschutz, Savezni odred za zaštitu Ustava, domaću tajnu službu koja redovno objavljuje izveštaje u kojima je AfD, kao što su regionalna udruženja Tiringije, Saksonije i Saksonija-Anhalt, kojoj i ja pripadam, opisana kao "desničarsko ekstremistička". Tajna služba tako aktivno interveniše u predizbornoj kampanji i pokušava da zastraši građane. Nastavnici i policajci strahuju za svoj posao ako se pridruže AfD. U Brandenburgu je predviđena i takozvana ustavna provera lojalnosti državnih službenika, odnosno provera stava domaće tajne službe. Uz to i javni mediji, za koje svaki građanin Nemačke mora da plati 18,36 evra mesečno, vrlo partijski intervenišu u izbornoj kampanji. Ne ostavljaju kamen na kamenu samo da odvuku AfD ispod zemlje. A ako sve to ne pomogne, uvek postoje levičarski ekstremisti Antifa koji terorišu opoziciju i često su indirektno finansirani javnim novcem. Sve me ovo podseća na mračna vremena u našoj istoriji. Ali, srećom, sve manje građana dozvoljava da budu zastrašeni.

Ukoliko se etiketiranje pokaže uzaludnim poslom, može li vladajuća koalicija pribeći zabrani AfD?

- Srećom, zabrane partija u Nemačkoj imaju veoma visoku zakonsku prepreku, ali pokušaj da se nanese šteta AfD ide kroz njegovo okruženje - na primer kroz zabranu časopisa "Kompakt" koja je sada poništena. Naša omladinska organizacija Junge Alternative je takođe na meti tajne službe. Pritisci će se povećati kako stranka bude jačala. U tom kontekstu treba razumeti i navodna "otkrića" medija "Korektiv" koji finansiraju poreski obveznici o "tajnom planu" opšte deportacije s početka godine. Bila je to montirana kampanja klevetanja, nedostojna demokratije.

Šta je to što građani Nemačke najviše zameraju Olafu Šolcu i da li bi eventualna korekcija odnosa prema Ukrajini mogla da smanji rascep između naroda i Vlade?

- Takozvana Semafor koalicija je zapravo najnepopularnija savezna vlast u istoriji naše zemlje. Aktuelna istraživanja pokazuju da je oko 70 odsto građana nezadovoljno. Da je Šolc jedva prepoznat kao kancelar, ali su Zeleni sa ministrom ekonomije Robertom Habekom i ministarkom inostranih poslova Analenom Berbok posebno glasni. Oni zagovaraju ideološko restrukturiranje naše zemlje: zalažu se za masovnu imigraciju u ime "raznovrsnosti", deindustrijalizaciju u ime zelenog klimatskog ludila i sveprisutnu kulturu poništavanja, zbog čega se većina Nemaca više ne usuđuje da otvoreno kaže svoje mišljenje. Korekcija spoljne politike ka realnoj mirovnoj politici - Rusija nam je takođe potrebna kao trgovinski partner - svakako bi bio važan korak. Ali, rastući troškovi života zbog sankcija Rusiji i pretnja ratom samo su dva od mnogih pitanja koja zabrinjavaju građane u njihovom svakodnevnom životu.

Zašto se uprkos očiglednom nezadovoljstvu vladajuća koalicija ne usuđuje da izađe iz "kruga" sponzora rata?

- Reč je o verovatno najtransatlantskijoj saveznoj vladi koju smo ikada imali. Godine 2003. kancelar Gerhard Šreder je još imao hrabrosti i suvereniteta da odluči da ne učestvuje u ratu u Iraku. Stvari su danas znatno drugačije. Zeleni su posebno ratoborna stranka - i to još od rata protiv Srbije 1999. U to vreme su navodni "pacifisti" pravdali NATO bombardovanje srpskih gradova pozivanjem na zaustavljanje navodnog holokausta.

Tokom kampanje za savezne izbore 2021. oni su vodili kampanju sa sloganom "Bez oružja i naoružanja u ratnim zonama". Kakva očigledna laž! I danas vole da pričaju o "ljudskim pravima" i "poretku zasnovanom na pravilima" da bi prikrili činjenicu da su korisni idioti u službi američke geopolitike.

Da li obećanjima o meri deportacije migranata Šolc može povratiti izgubljeno poverenje i anulirati posledice politike "otvorenih vrata"?

- Obećanje nije verodostojno. U 2023. imali smo imigracije od oko 700.000 ljudi u poređenju sa samo 16.400 deportacija. Nemačka nema kontrolu ko dolazi preko njenih granica. Mnogi Nemci više ne prepoznaju sopstvenu domovinu. Jeftin populizam, bilo od Šolca ili Merca, neće ništa promeniti - i to znaju birači.

Šta govore podaci Alternative - koliko je zbog insistiranja na multikulturalizmu trpela bezbednosna politika?

- Samo prošle nedelje, Nemačka je doživela još jedan teroristički napad: Sirijac koji je došao ilegalno i koji je zapravo trebalo da bude deportovan, brutalno je ubio tri osobe nožem na gradskom festivalu u Solingenu. Odgovornost za zločin preuzela je Islamska država. Nažalost, ovakvi izveštaji su sada postali svojevrsna tužna svakodnevica. U 2023. imali smo 25 napada nožem i dva grupna silovanja na dnevnom nivou! Stranci i ljudi sa "migrantskim poreklom" su statistički neproporcionalno zastupljeni u nasilnim i seksualnim zločinima, najviše Sirijci ili Avganistanci. Ipak, AfD je jedina stranka koja suštinski dovodi u pitanje migraciono ludilo i zagovara politiku reemigracije.

Protiv mešanja u poslove Srbije

Sa koliko pažnje se u vašim političkim krugovima prate dešavanja u Srbiji?

- AfD kao patriotska stranka koja drži do nacionalnog i kulturnog identiteta protivi se bilo kakvom neopravdanom mešanju u unutrašnje stvari Srbije. Lider naše stranke Tino Krupala posetio je vašu zemlju prošle godine kako bi se informisao o sukobu na Kosovu i održivim rešenjima - kao što je region Kosova u Republici Srbiji. Verujem da Nemačka takođe može da nauči dosta iz istorije Balkana opterećene sukobima i vašim iskustvima sa multikulturalizmom.

Diverzija "Severnog toka"

Da li posle novih otkrića vezanih za diverziju "Severnog toka" možemo reći da je Šolc bio upoznat sa detaljima, ali da je izabrao da o njima ćuti?

- Pozadina eksplozija gasovoda "Severni tok 1" i "Severni tok 2" je verovatno najstrože čuvana nemačka državna tajna. Troškovi energije su masovno porasli, sve više građana je u opasnosti od siromaštva, a Nemačka je postala zavisna od skupih zaliha LNG iz SAD i Bliskog istoka. Ipak, stiče se utisak da savezna vlada nema stvarnog interesa da istražuje ovaj teroristički napad na našu nacionalnu infrastrukturu, možda zato što su navodno umešane "prijateljske" zemlje. Postoji snimak od 7. februara 2022. u kojem Džo Bajden izjavljuje da će SAD "stati na kraj" "Severnom toku 2". Na pitanje kako, pošto je projekat pod nemačkom kontrolom, Bajden je odgovorio: "Obećavam vam, mi ćemo to učiniti". Kancelar Šolc je stajao po strani i nije rekao ni reč.