UKRAJINA FORSIRA MONGOLIJU DA UHAPSE PUTINA: Vlada ove države nije oduševljena, eksperti kažu da se to neće dogoditi

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine se nada da je mongolska vlada "svesna činjenice da je Vladimir Putin ratni zločinac" i da je nalog za njegovo hapšenje zbog umešanosti u otmicu ukrajinske dece izdao Međunarodni krivični sud (MKS), "čiju sud priznaje Mongolija".

- Otmica ukrajinske dece je samo jedan od brojnih zločina za koje Putin i ostatak ruskog vojnog i političkog vrha moraju biti privedeni pravdi. Ovi pojedinci su krivi za agresorski rat protiv Ukrajine, zločine nad ukrajinskim narodom, ubistva , silovanja, pljačke, granatiranje civilne infrastrukture i genocid - saopštilo je ministarstvo.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine pozvalo je Mongoliju da "izvrši obavezujući međunarodni nalog za hapšenje" i preda Putina Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.

Putinova poseta Mongoliji 3. ​​septembra postaće njegova prva poseta državi članici Rimskog statuta MKS nakon što je protiv njega izdala poternicu u martu 2023.

Kremlj je saopštio da se poseta odvija na poziv mongolskog predsednika Uhnaa Hurelsuha kako bi učestvovao u svečanim događajima posvećenim 85. godišnjici zajedničke pobede sovjetskih i mongolskih oružanih snaga nad japanskim vojnicima na reci Halhin Gol.

Ova strateška poseta za dugogodišnje saveznike može da predstavlja jedan problem, a to je da je u martu 2023. godine, Međunarodni krivični sud izdao nalog za Putinovo hapšenje pod optužbom za nezakonitu deportaciju i transfer dece tokom rata u Ukrajini.

Takođe, to je prva poseta nekoj zemlji članici MKS otkako je poternica izdata.

- Mongolija ga, naravno, nikada neće uhapsiti - rekla je Talita Dijaz, istraživač sa Oksfordskog instituta za etiku, pravo i oružane sukove.

Ona je rekla da iako je Mongolija u obavezi da uhapsi Putina, verovatano ne bi bilo većih posledica ukoliko do toga ipak dođe.

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Moskva "nema brige" o predstojećem putovanju.

- Imamo divan dijalog sa našim prijateljima iz Mongolije - rekao je on.

Kao pravosudna institucija, MKS nema sopstvenu policiju ili izvršno telo za svoje presude.

- Veoma je teško delovati u ovom prostoru država bez ovlašćenja za sprovođenje - rekla je Dijaz. 

U sličnom slučaju, MKS je osudio Južnu Afriku jer nije uhapsila tadašnjeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira 2015. godine. 

Dijaz je rekla za Biznis Insajder da se u tom slučaju, pošto Sudan nije država članica, umešala u Savet bezbednosti UN, štp je dodatno eskaliralo situaciju.

U Putinovom slučaju, to je takođe prvi put da je sud izdao nalog protiv lidera jedne od UN Pet stalnih članica Saveta bezbednosti.

Dijaz je rekla da bi u slučaju da ne dođe do hapšenja, Monglolija bi prekršila Rimski statut, kao i da bi se neke države potražile sankcije prema Mongoliji zbog toga. 

Mongolske vlasti uveravale su Putina da ga neće uhapsiti.

Prošle godine Putin nije prisustvovao samitu G20 u Nju Delhiju, izbegavajući moguću političku presudu i svaki rizik od hapšenja po nalogu MKS.

Početkom avgusta je aktuelni predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador rekao, komentarišući sličan zahtev iz ukrajinske ambasade, da meksičke vlasti neće izvršiti nalog MKS protiv Putina, koji je pozvan na inauguraciju šefa države.

(Ukrajinska Pravda/Biznis Insajder)

BONUS VIDEO:
KIM DžONG UN NADGLEDA VEŽBU: Pogledajte nove samoubilačke bespilotne letelice