PITANJE KOJE ZAOKUPLJA JAVNOST NAKON HAPŠENJA DUROVA: Koje sve aplikacije (ne) daju podatke korisnika vlastima?

Izvršni direktor Rambla Kris Pavlovski poručio je da je "bezbedno napustio EU", koja je hapšenjem Durova "prešla crvenu liniju" i da će njegova platforma "koristiti sva dostupna sredstva da se bori za slobodu izražavanja".

Edvard Snouden je poručio da je hapšenje Durova "napad na osnovna ljudska prava govora i udruživanja", te da je "duboko ožalošćen što se Makron spustio na nivo uzimanja talaca kao sredstva za dobijanje pristupa privatnim komunikacijama".

Podsetimo, do hapšenja Durova dolazi svega nekoliko meseci nakon što je nemački portal "T-onlajn" izvestio da Evropska komisija navodno razmatra da od tvoraca aplikacija zahteva da ugrade "zadnja vrata" u svoje proizvode kako bi bezbednosne i obaveštajne agencije mogle da zaobiđu enkripciju koja služi za zaštitu podataka na datim aplikacijama.

POSLEDNjE POPRIŠTE "BEZBEDNOG" DOPISIVANjA?

Telegram se do sada isticao kao jedna od retkih platformi koja nedvosmisleno štiti podatke svojih korisnika od svih aktera. Nakon što se Vatsap 2022. oglasio o novootkrivenim slabostima u kodu aplikacije, Durov je tvrdio da su bilo kakve slabosti namerno uključene kao "zadnja vrata", te da će uvek biti ugrađene nove kada se stare otklone.

Durov je još 2019. tvrdio da je Vatsap dizajniran za svrhe nadzora korisnika i da je usklađen s potrebama američkih državnih agencija poput FBI.

U prilog njegovoj tvrdnji ide izveštaj FBI iz 2021. koji je objavila američka neprofitna grupa za transparentnost "Vlasništvo naroda", a koji otkriva sa kakvom lakoćom američke agencije mogu da pristupe podacima sa platformi za dopisivanje.

"Metin" Vatsap se u izveštaju ističe kao aplikacija sa koje američki obaveštajci mogu da dobijaju podatke praktično u realnom vremenu - za "osnovnu" korisničku evidenciju potrebno je dostaviti sudski poziv, za "informacije poput blokiranih korisnika" je neophodan sudski nalog, a uz nalog za pretres obaveštajci mogu dobiti "kontakte adresa i korisnike Vatsapa" koji imaju subjekat pretresa u kontaktima.

Uz poseban nalog koji se poziva na zakon "Patriot" iz 2001. godine, Vatsap može da svakih 16 minuta izveštava američke obaveštajce o izvoru i odredištu poruka koje šalje subjekat.

Ukoliko špijunirani subjekat koristi "ajfon" i ima uključenu opciju čuvanja podataka na "ajklaudu", američki obaveštajci mogu da pristupe i samim porukama, zahvaljujući politici matične kompanije "Epl" koja predaje ključeve enkripcije za "ajklaud" ako FBI zakuca na njihova vrata s nalogom, ukazao je nezavisni novinar Kit Klarenberg 2021. u tekstu o otkrićima iz tog dokumenta.

Klarenberg je tom prilikom primetio da "Metin" Fejsbuk već praktično deluje kao "ruka američke državne moći", pošto se 2020. povinovao pred 89 odsto zahteva Vašingtona za korisničkim podacima.

Na zvaničnom sajtu Vajbera, još jedne popularne platforme za dopisivanje, stoji da ta aplikacija "otkriva evidenciju naloga" u skladu sa "važećim zakonima država članica Evropske unije ili važećim saveznim zakonima SAD".

Sa druge strane, Tik-tok, kojem preti ukidanje u SAD ukoliko ga kineska matična kompanija "Bajtdens" ne proda u roku od 12 meseci, na svom zvaničnom sajtu navodi da nikada nije delio podatke korisnika niti s američkim, niti s kineskim vlastima.

Američki milijarder Dejvid Saks, koji je za hapšenje Durova optužio Vašington da krši Prvi amandman Ustava SAD uz pomoć saveznika (Francuske), u aprilu je ocenio da bi Iks i Rambl mogli da budu sledeći na nišanu Vašingtona, kada je osudio američki zakon kojim je ucenjen "Bajtdens".

Iks - čiji je vlasnik Ilon Mask ranije izjavio da je odbio "ilegalni dil" koji mu je EU predložila o cenzuri sadržaja, dok su ga druge društvene mreže prihvatile - takođe će predati "organima za sprovođenje zakona" podatke o korisnicima uz "validan hitni zahtev".

"Iks pojedinačno procenjuje zahteve za otkrivanje podataka u hitnim slučajevima u skladu sa relevantnim zakonom", navodi se na zvaničnom sajtu platforme.

SIGNAL (NI)JE ALTERNATIVA ZA TELEGRAM?

Jedna od aplikacija čiju su bezbednost svojevremeno hvalili i Mask i Snouden je Signal, iako su kritičari skoro podjednako dugo ukazivali na veze ove platforme s CIA i Stejt departmentom.

"Fond za otvorenu tehnologiju" koji je obezbedio početna sredstva za razvoj Signala početkom 2010-ih bio je deo američkog Stejt departmenta, u okviru inicijative tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton pod nazivom "Sloboda na internetu", odnosno napora Vašingtona da stvori "internet u senci" koji bi se koristio za "podrivanje represivnih vlada", kako je "Njujork tajms" svojevremeno pisao.

Međutim, Vikiliks je 2017. otkrio da CIA može lako da zaobiđe enkripciju Signala, koristeći hakerske tehnike koji su opisani u seriji dokumenata pod nazivom "Trezor sedam".

Neimenovani izvor koji je radio za "Fond za otvorenu tehnologiju" rekao je autoru Kristoferu F. Rufu da je svrha Fonda bila "upotreba open sors projekata koda koje su napravile hakerske zajednice kao alata za ciljeve američke spoljne politike".

Povrh toga, aktuelna predsednica odbora Signal fondacije Ketrin Maher prethodno je radila za NED, inače produženu ruku CIA i zajedničkog imenitelja za mnoge "obojene revolucije", gde je tokom Arapskog proleća vodila inicijative za digitalne komunikacije na Bliskom istoku i severnoj Africi, ističe Rufo.

Maherova, je 2016. godine postala izvršni direktor "Vikimedija fondacije", zatim se pridružila i pro-NATO trustu mozgovu - Atlantskom savezu i Odboru za spoljnu politiku Stejt departmenta.

Ona je svojevremeno izjavila da je napustila ideju "slobodnog i otvorenog" interneta jer ti principi predstavljaju "belački, muški, zapadnjački konstrukt".

Pristup Signalu je ograničen u Rusiji ove godine zbog, kako je iz Roskomnadzora navedeno, "kršenja propisa ruskog zakonodavstva".

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSI NA POZICIJI: Viđeni tenkovi u Kurskoj oblasti