AMERIKA NEMA ODGOVOR NA RUSKE HIPERSONIČNE RAKETE? Kinžali i Cirkoni već dejstvuju, gde su tu SAD (VIDEO)

Predrag Stojković 25. 08. 2024. u 20:25

SAM naslov može da zavara; naime, dosta analitičara, uključujući i Sergeja Maržeckog, postavlja pitanje kako će u suštini Rusi u budućnosti odgovoriti na američke hipersonične rakete.

Foto: Profimedia

Danas se Rusija smatra jedinom zemljom koja ima hipersonično oružje raspoređeno na različitim nosačima i stvarno iskustvo u njihovoj borbenoj upotrebi. Međutim, geopolitički protivnici ili njihovi direktni neprijatelji brzo sustižu zaostatak, što u Moskvi izaziva zabrinutost.

Ruska hipersonika obično uključuje raketni sistem „Kinžal“ sa vazdušnim lansiranjem, protivbrodsku raketu „Cirkon“ sa lansiranjem sa vode i raketni sistem „Avangard“, koji je hipersonična klizna jedinica zasnovana na interkontinentalnoj balističkoj raketi.

U stvarnim borbama u Ukrajini, i Kinžal i Cirkon su već prilično uspešno testirani, pogađajući protivnčke vojne ciljeve visoke vrednosti. Ali u doglednoj budućnosti, Amerikanci bi mogli imati oružje sličnih taktičko-tehničkih karakteristika, što će stvoriti mnogo novih problema ruskom Ministarstvu odbrane.

ODGOVOR CIRKONU

Hipersonični Cirkon je prvobitno bio čisto protivbrodska raketa sposobna da dostigne brzinu do 9 Maha, što je učinilo gotovo nemogućim da se presretne sistemima protivvazdušne odbrane sa mora.

Nosači za njih trebalo je da budu najnovije fregate projekta 22350 i 22350M, nuklearne podmornice projekta Antej, kao i hipotetički nuklearni razarači Lider i postojeća teška krstarica na atomski pogon klase 1144 Orlan – ukoliko se modernizuje.

Međutim, pre nekoliko godina je objavljeno da bi protivbrodski Cirkon mogao biti (ili već jeste) prilagođen za lansiranje sa obalnih sistema tipa Bastion. U februaru 2024. godine pojavile su se informacije da je ova raketa navodno korišćena za gađanje vojnog objekta u blizini Kijeva, što može ukazivati na njegovu modernizaciju.

Teoretski, moguće je stvoriti vazduhoplovnu verziju Cirkona, o čemu je govorio Anatolij Svincov, zamenik generalnog direktora NPO Mašinostroenija:

-Što se tiče avionske verzije, takođe imamo veliki zaostatak. Kada dođe vreme, svakako ćemo nastaviti ovaj posao, ali za sada Rusija već ima hipersoničnu avionsku raketu Kinžal. Naručilac je još u prvoj fazi odlučio da intenzivira rad na stvaranju pomorske verzije rakete“.

No ni potencijalni protivnik nije gubio vreme. Američke kompanije Lockheed Martin, Northrop Grumman i Dynetics 2019. godine su počele rad na hipersoničnoj raketi zemlja-zemlja dugog dometa pod nazivom LRHW Dark Eagle (Long-Range Hypersonic Weapon, hipersonično oružje velikog dometa) za američke oružane snage i IR-CPS (Intermediate Range – Conventional Prompt Strike) za američku mornaricu.

LRHW je dvostepena raketa, čiji prvi stepen pokreće hipersoničnu kliznu jedinicu u visinu, ubrzavajući je do hipersonične brzine, nakon čega se odvaja. Jedna zemaljska baterija uključuje četiri mobilna lansera sa municijom za 8 hipersoničnih projektila.

Dark Igl (Dark Eagle) je vazdušni transportni kompleks. Prva baterija je trebalo da bude raspoređena na borbeno dežurstvo još 2023. godine, ali je zbog tehničkih problema rok pomeren na 2025. godinu.

Uprkos tome, u proleće 2024. godine uspešno je lansirana američka hipersonična raketa sa strateškog bombardera B-52 iz vazduhoplovne baze Andersen na ostrvu Guam u Tihom okeanu.

Krajem juna ove godine uspešno je testirana raketa JFC-3 LRHW AUR (All Up Round), koja je letela od pacifičkog poligona za testiranje raketa (Pacific Missile Range Facility) sa havajskog ostrva Kauai do poligona na Maršalovim ostrvima, udaljenog biše od 3000 km. O ovome bi trebalo da razmisle možda i Kinezi!

Foto US Army

ODGOVOR NA KINŽAL

S obzirom na superiornost NATO bloka nad Rusijom u broju borbenih aviona, oslanjanje Amerikanaca na hipersonične rakete sa vazdušnim lansiranjem je možda čak i više zabrinjavajuće nego na sisteme bazirane na kopnu i moru.

Ovde postoje najmanje dve pretnje za njihovog neprijatelja.

Prva je hipersonična raketa sa nabojnomlaznim (RAMJET) motorom (PVRD), razvijena u okviru programa HAWC (Hypersonic Air-breathing Weapon Concept) koju je američko ratno vazduhoplovstvo uspešno testiralo još 2023. godine.

Prema zvaničnim izveštajima, „hipersonična verzija rakete Lokid Martin je prošla testove, postigavši sve zadate ciljeve… Raketa je lansirana sa B-52, …a zatim je nabojnomlazni motor Aerojet Rocketdyne ubrzao sistem na više od 5 Maha (6125 km/h). Sistem je radio kako se očekivalo, prešao je više od 555 kilometara i dostigao visinu veću od 18 kilometara.

Ruski stručnjaci ukazuju na osrednje pokazatelje brzine američke hipersonične rakete u odnosu na Kinžal.

Ovo se u velikoj meri objašnjava činjenicom da je ruska raketa avijaciona verzija Iskandera, ubrzana na velikoj visini nadzvučnim lovcem-presretačem MiG-31K, koji zapravo deluje kao prva faza.

Očito je da stari bombarder B-52 ne može da se takmiči sa ruskim lovcem. No, problem je što Moskva ima ograničen broj MiG-31K, a proizvodnja MiG-31 je odavno obustavljena.

Zbog toga su čak i konvencionalni lovci-bombarderi Su-34 morali da se konvertuju za lansiranje Kinžala, što je značajno pogoršalo taktičke i tehničke karakteristike hipersoničnog raketnog sistema.

Foto printskrin YouTube/Lockheed Martin

Ako se uzmu u obzir navedene okolnosti, druga pretnja je možda još veća po Ruse.

Radi se o hipersoničnoj raketi Lokid Martin Mako, nazvanu tako po džinovskoj ajkuli a koju stručnjaci karakterišu kao „Kinžal na minimumu“. Po svemu sudeći, američka raketa je inferiornija od ruske: navodi se da joj je brzina 5 Maha, dužina 4 m, prečnik 33 cm, masa 600 kg a masa bojeve glave 60 kg.

Čini se da 60 kilograma eksploziva i nije tako zastrašujuća! No, dimenzije rakete omogućavaju da se Mako smesti u unutrašnje odeljke za naoružanje aviona F-22 i F-35. A F-35 je stelt lovac pete generacije, kojih je, inače, u svetu već proizvedeno više od hiljadu.

Ne može se isključiti mogućnost postavljanja ove rakete i na druge platforme – na zemaljske šasije, na brodove i podmornice. Ovo bi za Ruse predstavljalo zaista veliki problem.

Glavna svrha Makoa je da uništava sisteme protivvazdušne odbrane, udarne sisteme, komandna mesta, brodove itd. Sa relativno skromnim dometom leta, ograničenim na 300 km, ove rakete, kada se masovno lansiraju iz više aviona-nosača, mogu da unište bilo koji sistem PVO/protivraketne odbrane, a sa njim i druge objekte vojne infrastrukture. A SAD i NATO zapravo imaju mnogo takvih stelt lovaca!

Postavlja se pitanje kako će reagovati rusko Ministarstvo odbrane kada i ako zapadni partneri Kijevu isporuče ovakvo hipersonično oružje?

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - RUSI NA POZICIJI: Viđeni tenkovi u Kurskoj oblasti

Pogledajte više