KAMALA HARIS NEĆE PONOVITI OVU GREŠKU: Hilari Klinton nije vodila kampanju u državi Viskonsin 2016. godine.

Međutim pitanje je zašto bi Haris odlučila da bude u Milvokiju kada se najveći događaj stranke 2024. odvija samo jednu državu dalje?

Iako je Haris mogla da ostane u Čikagu tokom cele konvencije, ona i njen kandidat za potpredsednika, guverner Minesote Tim Volc, žele da osvoje Viskonsin u novembru, što  je taktički potez koji se lako može zanemariti usred proslave na DNC-u.

To je odraz kako stranka i dalje nosi posledice iz 2016. godine, kada Hilari Klinton nije vodila kampanju u Viskonsinu dok je kao demokratska predsednička kandidatkinja tesno izgubila tu državu u korist tada republikanskog kandidata Donalda Trampa.

Demokrate teže da dobiju glasove Mičigena i Viskonsina, budući da obe države spadaju u osnovne delove "plavog zida" stranke, koji je Tramp probio 2016. na putu ka pobedi nad Klintonovom.

Kampanja Harisove poslala je jasnu poruku održavanjem skupa u najnaseljenijem gradu jedne od najvažnijih država u zemlji i kako bi stavila tačku na događaj od oko 15.000 ljudi, održan je u Fiserv Forum centru, koji je samo mesec dana ranije bio domaćin Republikanske nacionalne konvencije.

Međutim, ključni cilj kampanje Harisove je da ojača svoj položaj u Viskonsinu.

To je moguće ukoliko Harisova može ponovo da primeni formulu bivšeg predsednika Obame, koja se oslanjala na povećanje demokratskog učešća u Milvokiju i Madisonu, kao i na privlačenje radnika iz sindikata, predgrađana i ruralnih birača.

Otkako je kampanja Harisove pokrenuta u julu, ona je tri puta posetila Viskonsin, uključujući njenu najnoviju pojavu u Milvokiju.

U utorak, iskoristila je blizinu grada Čikaga kako bi povećala svoju vidljivost van okvira demokratske konvencije.

Kada je Tramp formalno ušao u politički svet, njegova kampanja se fokusirala na radničke birače koji su podržali Obamu 2008. i 2012. godine.

Tramp je 2016. uspeo da privuče dovoljno birača da oduzme Klintonovoj pobedu u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, što je praktično onemogućilo njenu pobedu na izborima jer je istovremeno izgubila države u Sunčanoj zoni kao što su Arizona, Florida i Severna Karolina.

Kampanja Klintonove pre osam godina nije imala problema da ističe istorijsku prirodu njene kandidature kao potencijalne prve žene predsednice SAD, koju Harisova manje razmatra i fokusira se isključivo na politiku trenutka dok vodi novu kartu nakon što je predsednik Džo Bajden izašao iz trke za 2024.

U 2016. godini, Klintonova je izgubila od Trampa sa marginom od 0,77%, odnosno sa oko 23.000 glasova od skoro 3 miliona bačenih glasačkih listića.

Četiri godine kasnije, Bajden je pobedio Trampa sa marginom od 0,63%, sa oko 21.000 glasova razlike i skoro 3,3 miliona bačenih listića širom države u predsedničkoj trci.

Imajući to u vidu, Harisova traži svaki glas koji može da dobije u Viskonsinu.

A Tramp nije daleko iza.

(Biznis Insajder)

BONUS VIDEO:

LABUDOVO JEZERO NA LEDU: Pogledajte zapanjujući snimak balerine na severnom polu