EVROPSKO NEBO OSTAJE BEZ ZAŠTITE: Američki pilot i vazduhoplovni ekspert - Eurofighter bi mogao nestati u narednih 16 godina (VIDEO)

Ovo prebrzo povlačenje utiče na pouzdan kamen temeljac vazdušnih snaga Ujedinjenog Kraljevstva i NATO-a u Evropi, vođeno konkurencijom od najmanje pet programa lovaca sledeće generacije, nedostatkom stelt sposobnosti i visokim operativnim troškovima.

Konkretno, visoki troškovi i ograničena prikrivenost su ključni faktori zašto će Eurofighter Typhoon zadržati svoj radni vek još oko 16 dodatnih godina pre naglog penzionisanja. Bivši pilot američkog ratnog vazduhoplovstva i stručnjak za odbranu Harison Kas napominje da, iako su kontinuirane nadogradnje održale Tajfun efikasnim, povezani visoki troškovi i predstojeći razvoj budućeg borbenog vazdušnog sistema [Future Combat Air System-FCAS] ukazuju da će on verovatno biti povučen do 2040.

Prema Air Force Technology, nadogradnje su zaista skupe, a pominju se da bi stariji avioni mogli biti penzionisani 15 godina ranije nego što je prvobitno planirano. Ovo rano penzionisanje moglo bi uticati na sposobnost RAF-a da održi stručnost u misijama nadmoći u vazduhu, jednostavno zato što će biti manje boraca za nadmoć u vazduhu dostupnih za obuku.

Jedan od razloga zašto ova ažuriranja na Eurofighter Typhoon-u dolaze sa tako visokom cenom je njegova složena multinacionalna razvojna i proizvodna struktura. Tajfun je kreiran kroz konzorcijum koji uključuje Veliku Britaniju, Nemačku, Italiju i Španiju, što komplikuje donošenje odluka i uvek povećava troškove. Svaka zemlja učesnica ima svoje jedinstvene zahteve i industrijske doprinose, što dovodi do neefikasnosti i većih troškova.

Na primer, program Phase 2 Enhancement [P2E], koji je započeo 2014. godine, imao je za cilj da ojača sposobnosti aviona vazduh-zemlja. Međutim, došlo je do kašnjenja i prekoračenja troškova jer je trebalo da ispuni različite zahteve svih partnerskih zemalja.

Još jedan faktor koji povećava troškove je sofisticirana avionika i sistemi elektronskog ratovanja Eurofighter Typhoon-a. Napredna tehnologija u ovom avionu zahteva stalna ažuriranja da bi ostala konkurentna, a ova ažuriranja su skuplja u poređenju sa drugim lovcima. Uzmite, na primer, nadogradnju radara Captor-E Active Electronically Scanned Array [AESA]. Ova nadogradnja je počela 2014. godine i pokazala se kao značajno finansijsko opterećenje. Troškovi razvoja i integracije premašili su očekivanja zbog različitih tehničkih prepreka i zahteva za naknadnom osposobljavanjem postojećih aviona.

Nasuprot tome, program F-35, uprkos tome što ima sopstveni udeo u prekoračenju troškova i kašnjenjima, ima koristi od ekonomije obima zahvaljujući većim serijama proizvodnje i učešću brojnih međunarodnih partnera. Nadogradnja Bloka 4 za F-35, koja je počela 2018. godine, ima za cilj da poboljša njegove senzorske i mogućnosti naoružanja. Iako je to skupa nadogradnja, veliki broj proizvodnje pomaže u raspodeli troškova, čineći ga relativno pristupačnijim po jedinici u poređenju sa Eurofighter Typhoon-om.

Štaviše, troškovi održavanja Eurofighter Typhoon-a su veći. Njegov stariji dizajn i česta potreba za nadogradnjom kako bi bili u toku sa savremenim pretnjama čine održavanje skupljim.

Avion je ušao u upotrebu početkom 2000-ih, zahtevajući redovna ažuriranja da bi ostao efikasan. Ovo je u suprotnosti sa modernim dizajnom kao što je F-35, koji dolazi unapred opremljen sa naprednim, integrisanim sistemima, što minimizira potrebu za čestim i skupim nadogradnjama.

Pored toga, na troškove nadogradnje Eurofighter Typhoon-a utiče potreba da se različite verzije održe interoperabilnim među članovima konzorcijuma. Svaka zemlja ima jedinstvene zahteve i konfiguracije, što komplikuje proces nadogradnje i povećava troškove.

Uzmite, na primer, britanski projekat Centurion. Završen 2018. godine, fokusirao se na integraciju novog oružja i sistema u tajfune Kraljevskog vazduhoplovstva. Međutim, obezbeđivanje kompatibilnosti sa avionima drugih zemalja dodalo je sveukupne troškove.
Međutim, Tajfun još nije spreman da se povuče. Mlaznjak će nastaviti da bude okosnica RAF-a najmanje do 2040. godine, iako je unapred skuplji od F-35A i košta otprilike isto kao i F-35B.

-Ako je vaš prioritet brzo reagovanje i zaštita vazduha, verovatno ćete želeti nešto sa većim dometom i boljim performansama na velikoj nadmorskoj visini, što nije osetljivo sa bezbednosnog stanovišta i što je jeftinije za rad, objasnio je Džastin Bronk, kolega na Royal United Services Institute (RUSI).

-Tajfun je mnogo prikladniji za tu ulogu. Pored toga, Tajfun može da nosi više ubojnih sredstava, što ga čini „verovatno efikasnijim“ za misije u dozvoljenim i polu-dozvoljenim vazdušnim prostorima poput onih iznad Iraka i Sirije.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSI NA POZICIJI: Viđeni tenkovi u Kurskoj oblasti