NEMA GA NA FRONTU - STRUČNJAK ZA NAORUŽANJE: Zašto Ruski MiG-35 ostaje nedokazan lovac (VIDEO)

Tokom više od 900 dana rata u Ukrajini, svet je bio svedok skoro čitavog spektra ruske avijacije poput Su-25, Su-27, Su-30, Su-34, Su-35 i MiG-29, i čak se priča o kratkom prisustvu Su-57. Međutim, takozvani „ubica F-35“, prema Rusima, upadljivo nedostaje iz arsenala.

Američki stručnjak za naoružanje i iskusni vojni analitičar Piter Suciu izražava istu zabrinutost: gde je MiG-35? Kritičari, primećuje Suciu, tvrde da je MiG-35 više marketinški trik nego pravi rival zapadnim lovcima kao što je F-35. Ovo je izazvalo skepticizam u pogledu njegove efikasnosti i budućnosti. Iskreno rečeno, marketinški trik bi se mogao posmatrati kao samo mekši izraz za nešto neefikasno ili čak varljivo.

Uprkos tvrdnjama o naprednom radaru i superiornim performansama, MiG-35 ostaje uglavnom neproveren, sa nekoliko proizvedenih jedinica i ograničenom operativnom upotrebom, zaključuje Suciu u svojoj analizi.

-Rusija se bori da pronađe strane kupce, a uvođenje MiG-35 na ratište u Ukrajini nije potvrđeno, navodi on.

Za razliku od Su-57, MiG-35 se kod kuće suočio sa jakom konkurencijom drugih ruskih aviona, posebno onih iz Suhoja. Su-30, Su-35 i Su-57 su bili preferiraniji u odnosu na MiG-35, uglavnom zbog njihovih superiornih sposobnosti i logističkih prednosti održavanja ujedinjenije flote.

Još jedan zanimljiv aspekt je nedostatak interesovanja međunarodnih kupaca. Neki analitičari mogu ukazati na faktore poput rata u Ukrajini ili CAATSA, ali to nije suštinsko pitanje. Rusija je uvek uspevala da nađe kupce, bilo da njihov broj raste ili opada. Za razliku od Su-57, koji željno posmatraju zemlje poput Indije i Vijetnama, MiG-35 nije zaokupio maštu, čak ni unutar ruskog ratnog vazduhoplovstva. Jednostavno rečeno, nema interesa.

MiG-35 se borio da obezbedi značajne porudžbine, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Rusko vazduhoplovstvo se opredelilo za druge avione, kao što su Su-35 i Su-57, koji nadmašuju MiG-35 po dometu, nosivosti i svestranosti. Ovaj nedostatak potražnje dodatno slabi održivost programa MiG-35.

Kremlj oseća žaoku. Ruska vlada je pod ozbiljnim finansijskim pritiskom, uglavnom zbog tekućih vojnih operacija poput invazije Ukrajine. Ovi budžetski pritisci doveli su do smanjenja potrošnje za odbranu, što otežava opravdavanje daljeg razvoja platforme koja nije pokazala jasne prednosti u odnosu na trenutne opcije. Samim tim, proizvodnja dodatnih jedinica MiG-35 je značajno smanjena.

Uprkos tome što je bio na tržištu kao lovac „4++“ generacije sa najsavremenijom avionikom i radarskim sistemima, MiG-35 nije ispunio očekivanja. Avion je imao tehničke probleme, posebno sa svojim radarom i motorima, što ga čini manje konkurentnim u poređenju sa modernim lovcima kao što je američki F-35. Ovaj tehnološki jaz, posebno u pogledu stelt sposobnosti i performansi motora, umanjio je njegovu privlačnost kako u Rusiji tako iu inostranstvu.

Međutim, na papiru je MiG-35 impresivan — barem prema ruskim inženjerima i medijima. Zvanično, MiG-35 meri oko 17,3 metra [56,8 stopa] u dužinu, sa rasponom krila od otprilike 12 metara [39,3 stope] i visinom od oko 4,73 metra [15,5 stopa]. Pokreću ga dva Klimov RD-33MK turboventilatorska motora sa naknadnim sagorevanjem, od kojih svaki stvara 19.800 funti potiska sa naknadnim sagorevanjem, obećavajući performanse velike brzine i agilnost.

MiG-35 se može pohvaliti radarom Žuk-AE sa aktivnom elektronsko skeniranom nizom [AESA], koji istovremeno prati do 30 ciljeva i gađa ih do 6 odjednom. Opremljen sistemom „fly-by-wire“, MiG-35 nudi poboljšanu manevarsku sposobnost i stabilnost. Piloti imaju koristi od naprednog paketa avionike koji sadrži staklenu kabinu, koja prikazuje ključne informacije o letu preko multifunkcionalnih displeja i heads-up display [HUD].

Sa raznim senzorima, uključujući infracrveni sistem za pretragu i praćenje [IRST], MiG-35 se ističe u pasivnom otkrivanju i praćenju ciljeva u vazduhu. Njegov paket za elektronsko ratovanje [EW] dodatno poboljšava preživljavanje sa radarskim prijemnicima upozorenja [RWR], sistemima upozorenja na približavanje projektila [MAWS] i dispenzerima protivmera.

Kada je u pitanju naoružanje, MiG-35 je izuzetno svestran, sa devet potpornih tačaka koji mogu da nose širok spektar oružja. To uključuje rakete vazduh-vazduh, rakete vazduh-zemlja, vođene bombe, nevođene bombe, i rakete. Za dejstva na blizinu, avion može biti opremljen topom GŠ-30-1 kalibra 30 mm.

Operativni domet MiG-35 može da varira u zavisnosti od njegovog profila misije i nosivosti. Samo sa unutrašnjim gorivom, MiG-35 se može pohvaliti borbenim radijusom od oko 1.000 kilometara [620 milja]. Dodavanje eksternih rezervoara za gorivo ili korišćenje vazdušnog dopunjavanja može značajno proširiti ovaj domet, omogućavajući mlaznjaku da preduzme duže misije i održi prisustvo u spornom vazdušnom prostoru.

Čak i ako je MiG-35 ispunio sva očekivanja, ima veliki problem: Moskva ne može da ih dovoljno. Harrison Kass iz The National Interest-a je istakao da je „ruskim snagama isporučeno samo oko pola tuceta MiG-ova 35“. Prošle godine je Sergej Korotkov, glavni konstruktor Ujedinjene avio-kompanije [UAC], rekao da je MiG-35 poslat u Ukrajinu. Međutim, kako prenosi Defense-Blog.com, nema čvrstih dokaza za ovo osim tvrdnji ruskih medija.

Rusija se i dalje hvali svojim „naprednim“ naoružanjem, ali često ne pruža čvrste dokaze. Zbog toga je teško videti MiG-35 kao nešto više od modifikovanog prototipa MiG-29K.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSI NA POZICIJI: Vidjeni tenkovi u Kurskoj oblasti