SUMORNA SLIKA AMERIČKE VOJNE INDUSTRIJE: Američki mediji – Kako je pao američki odbrambeni kompleks

Pad američkog vojnoindustrijskog kompleksa učinio je SAD manje bezbednim u odnosu na potencijalne neprijatelje, što pokazuje i novi izveštaj Strategije nacionalne odbrane (NDS).

U ovom izveštaju se zaključuje: "Pretnje sa kojima se suočavaju SAD su najozbiljnije sa kojima se država srela još od 1945. godine." Amerika je, dodaje ovaj list, danas jedva spremna da se bori protiv Rusije ili Kine, ali je potpuno nespremna da ratuje protiv obe sile u isto vreme.

Propadanje vojnoindustrijskog kompleksa učinilo je nekada moćnu Ameriku izuzetno ranjivom. U ovom trenutku, brodogradnja američke mornarice je na najnižoj tački u poslednjih 25 godina. Nasuprot tome, Kina već poseduje brodogradilišta koja istovremeno mogu da grade trinaest brodova.

Zapravo, Amerikanci, kako tvrdi ovaj list, moraju da izgrade novi i potpuno drugačiji vojnoindustrijski kompleks, koji bi odgovarao izazovima 21. veka.

Danas budžet za odbranu, od oko 876 milijardi dolara, ne prelazi 3,5 odsto BDP-a.

Sa završetkom Hladnog rata, potrošnja za odbranu se smanjila. Od desetak vodećih američkih vojnih proizvođača, preostala su samo četiri. Pritom, prihodi tri najveće odbrambene vojne kompanije - "Lokid Martina", "Rajteona" i "Nortrop Grumana" - ne dosežu ni polovinu prihoda kompanije "Epl".

Što je još važnije, nedavni izveštaj Kongresne istraživačke službe pokazuje da je udeo Ministarstva odbrane za istraživanje i razvoj opao sa 36 procenata iz 1960. na samo 3,1 procenat u 2019. godini. "Više od 70 godina", zaključuje se u ovom izveštaju, "vojnotehnološka superiornost SAD je obezbeđivala američkim i savezničkim trupama superiorno oružje i sisteme, uprkos drugim prednostima protivnika. Smanjenje te prednosti ima duboke implikacije po američku nacionalnu bezbednost."

VEOMA SUMORNA SLIKA PO SAD

Kineski rashodi za istraživanje i razvoj od 1991. do 2018. porasli su za 35 odsto. Kinezima se ova velika investicija isplatila. Nedavni izveštaj otkriva da bi Kina mogla da proizvodi sisteme naoružanja koji su pet do šest puta brži od onih koje proizvode SAD. Osim toga, državni sekretar Entoni Blinken je nedavno izjavio da Kina pomaže Rusiji da izgradi savremenu vojnoindustrijsku bazu, obezbeđujući joj poluprovodnike i drugu neophodnu opremu.

Sve u svemu, slika po SAD je veoma sumorna. Ali, postoje neki važni koraci koje moramo da preduzmemo, piše "Nešenel interest".

Najpre, predlaže list, treba da se promeni način na koji Pentagon troši postojeća sredstva. Izveštaj Kongresne komisije predlaže niz reformi u pogledu raspoređivanja postojećih resursa Pentagona.

Osim toga, postoji mnogo komapnija, uključujući i one u Silicijumskoj dolini, koje su spremne da učestvuju u izgradnji novog, visokotehnološkog vojnoindustrijskog kompleksa, koji bi mogao da nadmaši dostignuća starog, uz pomoć veštačke inteligencije, sajber, kosmičke i kvantne tehnologije.

To znači obnavljanje budžeta za istraživanje i razvoj Pentagona, nalik onom iz Hladnog rata. Trenutno, SAD troše samo dve milijarde dolara iz budžeta za odbranu na osnovna istraživanja. Ali, ako želimo da odvratimo ili pobedimo protivnika, novi vojnoindustrijski kompleks će zahtevati izdvajanje desetine milijardi sredstava za razvoj novih oružja, lobira "Nešenel interest" za potencijalne korisnike tih sredstava.

Na kraju Hladnog rata, američka vojska je bila spremna da se bori u dva velika sukoba, navodi se dalje.

Današnji vojnoindustrijski kompleks i dalje može da proizvede veoma složene sisteme naoružanja, kao što je avion F-35 ili nosač aviona klase "Džerald Ford", ali ova skupa oružja neće odlučivati u ratovima 21. veka.

U savremenim ratovima sve veću ulogu imaju dronovi i naoružanje opremljeno veštačkom inteligencijom, kao i ono koje počiva na usmerenoj energiji. To su faktori koji će imati odlučujuću ulogu u budućim ratovima, zaključuje "Nešenel interest".

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora