ITALIJA JE DUŽNA KAO GRČKA: Na Apeninskom poluostrvu javni dug dostigao istorijski maksimum i nastavlja ubrzano da raste „kao kvasac“
ITALIJANSKA centralna Banka je objavila stanje javnog duga u junu ove godine otkrivajući da se bliži „crvena linija“ od skoo 3.000 milijardi evra. Time je dostignut istorijski rekord i opasan psihološki prag.
Foto Novosti
Samo u junu ove godine dug je uvećan za 30,3 milijarde evra u odnosu na maj mesec i tačno iznosi 2.948,5 milijardi evra. Taj podatak zabrinjava i posebno zbog direktnog uticaja na budžet za 2025 godinu, a čiji parametri dogovoreni sa EU ne bi trebalo da budu iznevereni i koje treba poštovati u okviru Pakta stabilnosti u odnosu deficit i javni dug ispod 3 procenta.
Ministar za ekonomiju i finansije Đankarlo Đorđeti međutim podseća na front prihoda, jer se u državnu kasu slilo u junu 42 milijarde, što predstavlja porast u prvoj polovini ove godine je za 9,9 procenata, odnosno 3,8 milijardi u odnosu na isti mesec prošle godine.
Čime se objašnjava takvo povećanje duga i iskazani ukupan dug: najveći procenat drži Banka Italije, 24 procenta, 12,2 druge finansijske institucije, potrebe održavanja javne administracija za 15,3 milijarde, dug centralne Vlade povećan je za 30,4 milijardi. Uvećanje inflacije i nedostatak ekspanzije produktivnih aktivnosti doveo je do perioda prisilnog uvećanja duga.
Ali u sabiranju potreba i dugova računa se na konstantno smanjenje utaje poreza koji je u poslednjih pet godina drastično smanjen, tako su poreski prihodi porasli za 10 procenata, zahvaljujući „reformama Vlade premijera Đorđe Meloni jer su išli ka pojednostavljivanju poreskog sistema“.
Iščitavanja stanja javnog duga različita su, Demokratska partija (levice) napada - Vlada ne čini ništa da „zaustavi rast duga“, apeluje na stabilnost celokupnog okvira javnih finansija i kritikuje da je sve više dodatnih poreza na plećima penzionera i zaposlenih. A inflacija je usred leta galopirala, samo u julu je porasla za 1,3 procenta, u odnosu na aprilski od 0,8 procenata, najviše zbog povećanja cene energenata, a predviđanja su da će na godišnjem nivou stići na 5,9.
Poznati ekonomista Karlo Kotareli objašnjava da „će se Italija vratiti na oko 140 procenata u odnosu dug – bruto društveni proizvod u naredne dve godine, sadašni je 137,3 procenta, pre nego što ponovo padne ali će Italija imati i dalje visok deficit, sada 7,4 odsto bruto društvenog proizvoda što vodi ka riziku.
S obzirom da je italijanski javni dug na drugom mestu među zemljama EU, posle Grčke, sa 161,9 procenata ali ispred Francuske od 110,6 apeluje se na ponovno pokretanje adekvatnog ekonomskog rasta na nivoima kakav su ostvarili Španija i Portugal i započeti ozbiljnu reviziju potrošnje tako da se dovede stopa rasta u Italiji sa sadašnjih 1 procenat na onaj od 2 ili 2,5 procenata kakav imaju te dve zemlje.