SOFIJA OTKAZALA POSLUŠNOST VAŠINGTONU? Zašto je Bugarska odlučila da naruči IRIS-T SLM umesto MIM-104 Patriot (VIDEO)

Iznenađujuće, prošle nedelje je objavljena vest da Bugarska planira da nabavi sedam IRIS-T SLM baterija od Diehl Defence-a, sa potvrđenom početnom kupovinom najmanje jednog sistema. Ako se Sofija odluči za potpunu nabavku, kompletan dogovor bi mogao biti finalizovan do 2032. godine. Saopštenje je izazvalo šok zbog brzog razvoja događaja. Prema izvorima poput Janes, koji se poziva na izveštaj bugarskog parlamentarnog odbora za odbranu, pregovori između bugarskog Ministarstva odbrane i Diehl Defence vođeni su od 22. jula do 24. jula. Ubrzo nakon toga, 6. avgusta, parlament je odlučio da nastavi sa kupovinom jednog IRIS-T SLM sistema u vrednosti od 182 miliona evra [199 miliona dolara]. Ukoliko Bugarska nastavi sa kupovinom preostalih šest IRIS-T SLM i jednog IRIS-T SLKS (IRIS-T SLX), ukupan iznos posla mogao bi da se popne na skoro 1,4 milijarde dolara.

Ovaj dogovor je već izazvao neke kontroverze. Bivši ministar odbrane Krasimir Karakačanov istakao je nekoliko zabrinjavajućih činjenica u vezi sa ovom kupovinom. Prvo, on je tvrdio da je domet IRIS-T od 40 km manji u poređenju sa „većim dometom američkih Patriot i izraelskih sistema“. Drugo, kritikovao je nedostatak učešća bugarskih kompanija. Treće, primetio je odsustvo procesa javnih nabavki, gde se proizvođač bira direktno. Na kraju je ukazao na nedostatak transparentnosti u ovom poslu.

Ako ostavimo po strani poznata administrativna pitanja na koja je ukazao bivši ministar [koja su, u stvari, prilično činjenična], hajde da se udubimo u suštinu odluke – zašto dajemo prednost IRIS-T u odnosu na Patriot? Prvi istaknuti razlog je razlika u troškovima između IRIS-SLM i Patriot-a. Već je navedeno da će bugarska IRIS-T SLM baterija koštati oko 200 miliona dolara. Za poređenje, jedna baterija MIM-104 Patriot košta oko milijardu dolara. Kada se posmatra šira slika, Bugarskoj je potrebno najmanje sedam baterija PVO. Za ovo, Bugarska je planirala sa Diehl Defence da potencijalno nabavi sedam do 2032. godine za kombinovani trošak od 1,4 milijarde dolara. Razlika u troškovima je upadljiva. Drugi ključni razlog je izbor Bugarske da se uskladi sa panevropskom inicijativom za ujedinjenu protivvazdušnu odbranu, Evropskom inicijativom za nebeski štit (ESSI). Udruživanjem snaga sa Belgijom, Češkom Republikom, Estonijom, Finskom, Nemačkom, Mađarskom, Letonijom, Litvanijom, Holandijom, Norveškom, Slovačkom, Slovenijom, Rumunijom i Ujedinjenim Kraljevstvom, Bugarska posvećenost ESSI-u naglašava sklonost evropskim proizvođačima, posebno Nemačkoj — zemlja sa kojom je Bugarska negovala snažne odnose u poslednje tri decenije, koji datiraju iz doba Hladnog rata i postojanja Istočne Nemačke.

Treći razlog bi mogao biti u domenu taktičkog vojnog dizajna. IRIS-T SLM sistem je posebno napravljen za presretanje dronova, helikoptera, aviona i krstarećih projektila na srednjim i malim dometima. Trenutno, glavna bezbednosna pretnja Bugarskoj dolazi iz Rusije, posebno sa Crnog mora. Iako je napad balističkim projektilima iz Rusije moguć, to nije primarno očekivanje. Umesto toga, zabrinutost je zbog vazdušnih i kopnenih krstarećih raketa, posebno pomorskih, koje potiču pretežno iz Crnog mora. Ove krstareće rakete predstavljaju značajnu pretnju za kritičnu energetsku infrastrukturu Bugarske, uključujući nuklearnu elektranu Kozloduj, različite električne i hidroelektrane i brane podignute u vreme komunističkog lidera Todora Živkova, koje su prvobitno imale za cilj da preplave Evropsku Tursku u slučaju južnje pretnje. Bugarska ima uspostavljene sisteme protiv balističkih raketa poput S-200 i S-300 iz sovjetskog doba. Međutim, kada je reč o savremenoj operativnoj opremi koja može da presretne krstareće rakete i dronove, situacija je znatno izazovnija. Na primer, Bugarska još uvek koristi zastarele i tehnički zaostale protivvazdušne sisteme kao što su 2K12 Kub, 9K33 Osa, ZSU-23-4 Šilka i Strela-10.

Bugarska će se osloniti na svog severnog suseda Rumuniju, koja je takođe članica EU i NATO. Kapaciteti protivvazdušne odbrane Rumunije su znatno napredniji, značajno zbog četiri baterije Patriot. Ove baterije su dobro pripremljene da se suprotstave balističkim pretnjama i verovatno će ponuditi značajnu zaštitu nad NE Kozloduj, bugarskim primarnim izvorom energije i vitalnim izvoznikom energije u Evropu, koja se nalazi u blizini granice sa Rumunijom.

Kada se sistem Patriot poredi sa izabranim bugarskim IRIS-T SLM, sistem Patriot se jasno ističe, barem prema tehničkim specifikacijama. Američki sistem Patriot se može pohvaliti mehanizmom protivvazdušne odbrane velikog dometa na velikoj visini koji je sposoban da presretne različite pretnje, uključujući taktičke balističke rakete, krstareće rakete i napredne avione. Ova svestranost čini Patriot sistem superiornim u rukovanju velikim brzinama i pretnjama na velikim visinama sa kojima se IRIS-T SLM može boriti.

Pored toga, domet IRIS-T SLM predstavlja ograničenje. Iako je efikasan u svom određenom radijusu, nedostaje mu širok domet sistema Patriot. Patriot može da cilja pretnje na mnogo većim udaljenostima, nudeći širu odbrambenu pokrivenost na većem području, što je ključno za zaštitu od pretnji velikog dometa.

IRIS-T SLM zaostaje za naprednim radarskim i senzorskim sistemima koji se nalaze u sistemu Patriot. Patriotov radar se ističe u otkrivanju i praćenju više ciljeva istovremeno, nudeći veći domet i veću preciznost. Ova napredna sposobnost je ključna za presretanje složenih, koordinisanih ili skrivenih pretnji koje bi IRIS-T SLM mogao propustiti.

Ipak, ohrabrujuće je videti bugarsku vladu kako preduzima korake da ojača svoje vojne sposobnosti. Iako IRIS-T SLM možda nije vrhunac protivvazdušnih sistema, on predstavlja napredak. Ovo je prvo značajno poboljšanje bugarske protivvazdušne odbrane u poslednje tri decenije.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora