KAKO BI IZGLEDAO RAT IZRAELA I IRANA? Američki mediji već prave spekulacije o sukobu i šta bi upotrebile dve strane (VIDEO)

Kako se navodi, sukob između Izraela i Irana je decenijama tinjao, a dve strane su napadale jedna drugu uglavnom ograničeno ili preko proksija.

Međutim, izbijanje rata između Izraela i Hamasa, u oktobru 2023. intenziviralo je neprijateljstvo dve strane, pa je tako u aprilu došlo i do direktnog raketnog i napada dronovima Irana na Izrael, zbog prethodnog udara izraelskog vazduhoplovstva na iranski konzulat u Damasku, u kom je ubijeno 16 ljudi, od čega osam visoko rangiranih oficira Iranske revolucionarne garde.

Iako je iranski napad prouzrokovao "minimalnu štetu" i izazvao ograničen povratni napad, direktni udari doveli su sukob između Izraela i Irana u opasniju fazu, piše američki list.

POREĐENjE IRANSKIH I IZRAELSKIH VOJNIH KAPACITETA

Prema navodima "Blumberga", izraelske snage imaju ogromnu tehnološku prednost u odnosu na iranske, što je delimično i rezultat vojne i finansijske podrške SAD, koje već duže vreme pokušavaju da osiguraju prednost Izraela u regionu.

Tako, je npr. Izrael jedina država na Bliskom istoku koja je kupila borbeni avion F-35 kompanije "Lokid Martin", koji važi za najskuplji sistem naoružanja ikada napravljen. Ipak, vredi podsetiti da uprkos ogromnoj ceni i velikom broju država korisnika, ovaj višenamenski borbeni avion ima niz problema o kojima je već bilo reči.

Takođe se veruje da Izrael ima nuklearno oružje, iako to nikada nije priznao.

Nasuprot tome, nastavlja američki list, sankcije i politička izolacija otežale su Iranu pristup stranoj vojnoj tehnologiji, podstičući ga da razvije sopstveno naoružanje, uključujući rakete i dronove koje je lansirao na Izrael u aprilu.

Slaba tačka Irana je Ratno vazduhoplovstvo, čiju okosnicu čine borbeni avioni MiG-29 i F-14 "tomket". Teheran je zbog toga sa Moskvom ugovorio nabavku višenamenskih aviona Su-35, međutim nije poznato koliko će i kada ovih letelica biti isporučeno.

Što se nuklearnog naoružanja tiče, već duže vreme postoje pretpostavke da Iran planira da iskoristi svoj nuklearni program za razvoj istog, što je Teheran više puta negirao. Procenjuje se da je Iran do sada akumulirao dovoljno obogaćenog uranijuma da napravi nekoliko nuklearnih bombi, ukoliko se odluči za njegovo obogaćivanje na 90 odsto čistoće, što je neophodno kako bi se uranijum iskoristio za izradu nuklearnog naoružanja.

Iako je u tehnološkom nedostatku i za sada zvanično ne poseduje nuklearno naoružanje, smatra se da iranska vojska ima značajne zalihe balističkih i krstarećih raketa, kao i jeftinih bespilotnih letelica, tj. dronova, koje je koristila u napadu na Izrael.

Kako piše "Blumberg, u tom napadu Iran je saznao da je prodor u gustu mrežu PVO Izraela veliki izazov jer moraju najpre da se prođu borbeni avioni izraelskog vazduhoplovstva, a zatim i sistemi PVO kao što su "davidova praćka", "hec", "gvozdena kupola", koji su zajedno sa američkim i drugim savezničkim snagama presreli "99 odsto od više od 300 dronova i raketa koje je Iran lansirao".

Ono što je američki list propustio, jeste da je ovaj napad, iako je dao ograničene rezultate, pomogao Iranu da otkrije položaje izraelske PVO, pružio uvid u način njihovog rada i vreme reagovanja tokom ozbiljnijeg napada.

Sa druge strane, navodi se da Oružane snage Irana, između ostalog na raspolaganju imaju sisteme PVO poput S-300 i domaćeg sistema za presretanje balističkih raketa "arman".

Obe zemlje sposobne su i za sajber ratovanje. Tako je pre više od jedne decenije, softver poznat kao "stuknet" ugrozio rad u iranskom postrojenju za obogaćivanje nuklearnog materijala, tokom operacije za koju se sumnja da su izveli SAD i Izrael.

Istovremeno, prema proceni američke Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) od 11. aprila, Iran je sposoban za "niz sajber operacija, od informacionih do destruktivnih napada na vladine i komercijalne mreže širom sveta". Takođe se navodi, da je Teheran hakerskim napadima pokušao da onesposobi rad računara i protok vode u dva okruga Izraela.

DA LI BI IZRAEL GAĐAO IRANSKA NUKLEARNA POSTROJENjA?

Izraelski vazdušni napad na postrojenja iranskog nuklearnog programa bili bi jedan od najekstremnijih odgovora na novi iranski napad, a poznato je da je Izrael prethodno tu pretnju "rezervisao" isključivo za trenutak kada Iran dođe do ivice razvoja nuklearnog oružja.

Glavni problem u ovom domenu za Tel Aviv, jeste to su iranska nuklearna postrojenja broja i raštrkana širom ove velike države. Osim toga, najvažnija postrojenja premeštena su ispod zemlje, upravo radi zaštite od potencijalnih napada.

Međutim, ovaj potez nije zaustavio manje sabotaže koje se pripisuju Izraelu. Tako se smatra da upravo Izrael odgovoran za ubistva pet iranskih naučnika koji su radili na nuklearnom programu od 2010. godine, kao i za eksploziju u ključnom postrojenju za obogaćivanje.

Zbog pretnji od izraelskih napada, visoki vojni zvaničnik odgovoran za zaštitu iranskog nuklearnog programa rekao je u aprilu da će njegova zemlja propisno uzvratiti ako izraelske snage budu gađala postrojenja. On je nagovestio čak i da bi pretnja da će to učiniti mogla naterati Iran da preispita svoju politiku "miroljubivog nuklearnog programa", piše američki list.

SAVEZNICI I REAKCIJA ARAPSKIH DRŽAVA

Najvažniji saveznici Irana su šiitske militantne grupe u Libanu, Jemenu, Iraku i Siriji koje podržava finansijskim sredstvima, oružjem i obukom. Od svih grupa, Hezbolah bi sigurno imao najznačajniju ulogu u direktnom sukobu dve zemlje, s obzirom na bogato iskustvo koje ovaj pokret ima u borbama protiv izraelske vojske.

Osim toga, Hezbolahov arsenal sadrži više od 70.000 raketa i projektila, uključujući precizno vođene i rakete dugog dometa, piše "Blumberg" pozivajući se da podatke izraelskih obaveštajnih službi.

Jemenski Huti verovatno bi bili željni da učestvuju u većem ratu, budući da su od početka rata između Izraela i Hamasa, pored napada na komercijalne brodove u Crvenom moru, lansirali balističke rakete i dronove na Izrael.

Što se država regiona tiče, list navodi da je jedini iranski saveznik Sirija, ali da je malo verovatno da će vlada predsednika Bašara el Asada previše uticati na tok sukoba, jer i dalje nastoji da uspostavi kontrolu nad čitavom zemljom.

Pored Sirije, Iran ima i dobre odnose sa Rusijom i Kinom, mada je malo verovatno da će se ove dve države direktno uključiti u sukob sa Izraelom.

Sa druge strane, Izrael ima SAD i Veliku Britaniju na svojoj strani, a poznato je da su avioni dve države presrele i uništile deo raketa i dronova koje je Iran lansirao u aprilu. Očekujući novi iranski napad na Izrael, američka vojska je najavila korake kako bi pojačala svoje prisustvo na Bliskom istoku i poslala dodatne brodove, borbene avione i plovila sposobna za odbranu od balističkih raketa.

Kada su u pitanju ostale arapske države, "Blumberg" navodi da iako su četiri zemlje (Bahrein, UAE, Sudan i Maroko) sklopile sporazume o normalizaciji sa Izraelom, tj. Abrahamske sporazume, malo je verovatno da bi bilo koja arapska država stala uz Izrael u sukobu protiv jedne muslimanske zemlje, naročito ako je moćna poput Irana.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora