MiG-31 SA NUKLEARNIM RAKETAMA? Rusko upozorenje Americi i NATO (VIDEO)

Objavljivanje snimka u kontekstu vežbe obuke za raspoređivanje i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja sugeriše da bi rakete mogle biti opremljene nuklearnim bojevim glavama.

Raketa kojom je letelic anaoružana identifikovana je kao R-33 (NATO klasifikacija: AA-9 Amos), koja je sposobna da presreće različite vazdušne ciljeve, uključujući nisko leteće krstareće rakete, pri brzinama do 3.000 km/h.

RAKETA R-33

Kada je prvobitno bila raspoređena 1981. godine, raketa R-33 je imala kombinaciju inercijalnog i SARH (Semi-Active Radar Homing) navođenja i imala je operativni domet od 120 km. Sovjetski Savez je razvio raketu prvenstveno za obaranje velikih brzih ciljeva kao što su SR-71 Blackbird, B-1 Lancer bombarder i B-52 Stratofortress.

Koristeći R-33, MiG-31 je mogao da gađa neprijateljske avione kao što je USAF F-15 Eagle daleko izvan njihovog dometa odmazde, koji je početkom 1980-ih bio ispod 30 km. Raketa je imala konvencionalnu fragmentovanu bojevu glavu od 55 kg.

Poboljšana verzija projektila, označena kao R-33S, imala je aktivnu bojevu glavu za navođenje.
 

RADAR ZALSON

R-33 je dizajniran da iskoristi izuzetne performanse radara Zalsonove fazne rešetke. Radar je bio orijentir u vazduhoplovstvu jer je predstavljao prvo postavljanje PESA (pasivno elektronsko skenirano polje /PESA Passive Electronically Scanned Array) antene na borbenom avionu.
Do tada su PESA radari bili raspoređeni samo na zemlji ili na strateškim bombarderima poput B-1.
Za raketu dugog dometa bio je potreban radar sa sposobnošću otkrivanja velikog dometa. Kada je prvobitno raspoređen, Zalson je mogao da otkrije metu od 16 kvadratnih metara na dometu od 200 km.
Pored detekcije velikog dometa, radarske karakteristike gledaju nadole, obaraju gađanje mete, dajući MiG-31 veoma verodostojnu sposobnost protiv krstarećih raketa koje su letele nisko po površini. Moćan radar omogućava istovremeno navođenje šest projektila na različite ciljeve.

SNIMAK IZ RuMOD

R-33 je značajno unapređen od prvog ulaska u službu. Varijanta koja se koristi na lovcima MiG-31 od 2012. ima domet od preko 300 km. Sistemi za ciljanje rakete su takođe poboljšani, omogućavajući joj da pogodi sa većim stepenom preciznosti.
Raketa se kreće brzinom do 6 maha, što otežava izbegavanje čak i avionima mete klase lovaca na ekstremnim dometima. Jedini veliki nedostatak rakete je njena veličina i težina 500 kg, što onemogućava raspoređivanje na srednjim i lakim lovcima.
Projektil i dalje ostaje relevantan. Lovci kao što su Su-35 i F-22 Raptor imaju domet raketnog dejstva od 130 km i 105 km, respektivno, protiv ciljeva u vazduhu, što daje ruskom presretaču opremljenom R-33 značajnu prednost u borbi protiv letelica izvan vidnog polja - BVR (Beyond Visual Range).

Rusija je razvila naslednika R-33 pod nazivom R-37. Izvozna varijanta R-37 je označena kao RVV-BD. R-37 koristi raketni motor sa dvostrukim impulsom, što ga čini veoma energičnim i manevarski sposobnim u gađanju ciljeva pri udaru u metu.

R-37 nije efikasan samo protiv velikih ciljeva sa niskom sposobnošću manevrisanja, kao što su bombarderi, AWACS i vazdušni tankeri, on takođe može efikasno da angažuje i protiv borbenih aviona slabijeg manevrisanja.

Izveštaji tvrde da je R-37 sposoban da gađa neprijateljske ciljeve na dometima od 400 km.
 

NUKLEARNA BOJEVA GLAVA?

Za neke rakete vazduh-vazduh iz sovjetske ere se znalo da imaju dvostruku konvencionalnu i nuklearnu bojevu glavu, u skladu sa doktrinom iz doba Hladnog rata. Međutim, do sada Rusija nikada nije zvanično priznala postojanje nuklearnih bojevih glava za rakete vazduh-vazduh.

Upotreba nuklearnih bojevih glava u borbi vazduh-vazduh je vrlo malo verovatna u modernom ratovanju.

Međutim, nuklearna bojeva glava može biti jedina opcija ako protivnik EW (elektronsko ratovanje) učini neefikasnim aktivne tražioce raketa dugog dometa kao što su R-33 i R-37.

SAD i drugi saveznici imaju ogromnu prednost u odnosu na Rusiju u broju množitelja snaga — AWACS, ISR i tankera za dopunu goriva — koje mogu da rasporede. Ruske snage ne bi mogle da se suprotstave zapadnim silama ako se ne neutrališe ogromna prednost.

Ako zapadni EW bude u stanju da učini neefikasnim ruske aktivne tražioce na raketama, jedina opcija Rusije bi bila da lansira rakete vazduh-vazduh prema poslednjim poznatim koordinatama cilja, oslanjajući se isključivo na inercijalnu navigaciju da dovede rakete u ciljno područje, a zatim detonira njihov nuklearne bojeve glave.

Upotreba raketa vazduh-vazduh sa nuklearnim bojevim glavama predstavljala bi veoma očajničku i eskalirajuću meru, ali bi bila efikasna.

Čitaocu je prepušteno da odluči da li je snimak koji je objavio RuMoD blef ili navodi na oprez.

eurasiantimes.com/Vijainder K Thakur

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora