VATIKAN „U CRVENOM“, PA PRODAJE ZGRADE: Sveta Stolica sve teže balansira finansije – smanjen broj vernika i donacija
SVE dublja ekonomska kriza, inflacija i smanjen broj kako vernika tako i donacija, ne daju mira za vatikanske finansije. Sve je teže da se balansira kasa, bilans fonda Obolo Svetog Petra pokazuje da prilozi vernika i lokalnih crkvi nisu dovoljni da pokriju potrebe u plaćanju vatikanskih dikasterija i skoro su se prepolovili od 2009.
Foto AP
Rashodi postali duplo veći od prihoda, zbog čega Vatikan radi na komercijalnom vrednovanju i prodaji bogatog nasleđa nekretnina.
Takvo stanje proizilazi iz najnovijeg finansijskog izveštaja Petrovog pensa (gde se slivaju prilozi lokalnih crkava i vernika) a kao neophodnog instrumenta za ekonomski opstanak Vatikana i misije crkve na globalnom nivou. Stoga kardinal Pjetro Parolin, državni sekretar Vatikana, opominje na donacije vernika koje su u velikom opadanju te stoga treba povratiti kredibilitet Crkve i poverenje vernika.
Papa Franja u više od decenije pontifikata i finansijskih reformi u Vatikanu savladava otpore i unutrašnje borbe radi transparentnosti i zakonitosti trošenja, ali na planu finansija i pored donacija namenjenih zadovoljavanju potreba vaseljenske Crkve i podršci brojnim inicijativama to ni izbliza nije dovoljno u vatikanskoj kasi. Donacije do Pensa stižu iz tri pravca: prikupljaju se u crkvama širom sveta povodom svečanosti Svetog Petra i Pavla, direktnim ponudama i naslednim zaostavštinama dodeljenim Pensu.
Postoje dve osnovne stavke rashoda Pensa, najznačajnija se odnosi na podršku aktivnostima vatikanksih dikasterija, druga, mnogo manja, posvećena je projektima direktne pomoći „za one kojima je bila najpotrebnija“. Ukupno je podržano 236 projekata u 76 zemalja, najviše u Africi, potom u Evropi, Americi i Aziji.
U 2023. godini prema podacima koje je Vatikan objavio krajem juna prihodi su iznosili 52 miliona, a rashodi 109,4 miliona evra, deficit je dakle 57,4 miliona evra. Kada je reč o troškovima najveći deo se odnosi za dikasterije koji podržavaju papinu misiju, to znači i na pomoć u održavanju diplomatskih kancelarija Svete stolice širom sveta, troškovi za 68 odelenja, tela i organizacija koji služe univerzalnoj misiji Svetog oca a koji su iznosili 370,4 miliona evra u 2023, od čega je otprilike 90 miliona pokrio Pens, dok je samo 13 miliona otišlo na projekte direktne pomoći za siromašne.
Podaci pokazuju da je u periodu između 2021. i 2023. potrošnja vatikanskih dikasterija i tela porasla za 132,7 miliona evra i to je stavka koja je doživela najveći porast a koji se odnosi na „podršku lokalnim crkvama u teškoćama i specifičnim kontekstima evanđelizacije“ što je dokaz da su finansijske potrebe univerzalne crkve hitne i rastu a istovremeno se povećavaju potrebe nuncijatura i vatikanskih tela posvećenih komunikaciji.
U koštac se počelo hvatati sa vatikanskim rezervama, u 2022. da bi se odgovorilo na finansijske potrebe „ostvarena je značajna kapitalna dobit zahvaljujući prodaji iz Petrovog pens fonda“. Da bi zatvorio rashode za 2023. godinu došlo se do toga da se bogatstvo nekretnina Vatikana učini profitabilnim ili da se otuđi jedan deo bez prethodnog renoviranja kao jedini održivi put za obnavljanje sve komplikovanije finansijske situacije.