SATELITSKI PROGRAM EU U ŠKRIPCU: Daleko od toga da dostigne Maskov "starlink"

Satelitski program EU suočava se sa prekoračenjem troškova, sve većim kašnjenjima i sve žustrijim sporovima između Evropske komisije i industrijskih titana koji pokušavaju da ga izgrade, piše "Politiko".

Prvobitno se očekivalo da će izgradnja vojnog satelitskog sistema koji bi koristile evropske vojske i obaveštajne agencije, pored civila gladnih gigabajta, koštati oko šest milijardi evra. Ta brojka je u najnovijim predlozima porasla na 11,4 milijarde evra, prema rečima trojice zvaničnika koji su želeli da ostanu anonimni s obzirom na osetljivost teme.

Dodatni problemi projekta je što se i "Erbas" i "Tales alenija spejs" povlače iz konzorcijuma "Spejsrajz" u čijem su osnivanju učestvovali.

"Spejsrajz", koji okuplja telekomunikacione operatere i satelitske kompanije, planira da razvije i zatim narednih 12 godina vodi IRIS² u okviru javno-privatnog partnerstva.

Umesto da predvode konzorcijum, proizvođači satelita će se fokusirati na proizvodnju tehnologije kao glavni izvođači, rekao je Majkl Šoelhorn, koji vodi odbrambeni i svemirski sektor "Erbasa".

Nakon niza prekoračenih rokova, Evropska komisija dala je konzorcijumu "Spejsrajz" rok do 2. septembra da dovede stvari u red i podnese izmenjeni predlog.

Ako Komisija pristane na novi nacrt, sa IRIS² koji će se sastojati od stotina malih satelita lociranih u više orbita, onda bi tim za procenu tendera EU mogao da odloži program do 25. septembra.

To bi omogućilo da se ugovori potpišu u prvoj polovini oktobra, samo nekoliko nedelja pre kraja mandata aktuelne Evropske komisije, navodi se u nacrtu rasporeda u koji je "Politiko" imao uvid.

Takav preokret bi bio olakšanje za komesara za unutrašnje tržište Tjerija Bretona, koji je od IRIS² napravio projekat do kojeg mu je lično stalo. On bi tada mogao da predstavi ugovore pre nego što mu u novembru istekne sadašnji mandat u EK.

Ali treba rešiti prethodno ogromne probleme.

Iako "Spejsiks" ima hiljade "starlink" satelita u orbiti, zvaničnici upoznati sa programom IRIS² kažu da praktično nema šanse da će sistem EU ove godine prenositi usluge na Zemlju, kako je planirano, koristeći postojeće komercijalne satelite, ili da bude u potpunosti operativan do 2027. kako je obećano.

Ta kašnjenja su takođe problem s obzirom na konkurenciju za spektar i slotove u niskoj orbiti Zemlje - opsegu svemira najbližem Zemlji gde se mega sazvežđa satelita, kao što je "starlink", brzo grade.

"Ako program kasni, mogli bismo izgubiti dodeljivanje spektra, a 'Spejsiks" ili neka kineska kompanija bi ga mogli koristiti umesto nas", rekao je jedan od zvaničnika koji nije imenovan.

Takođe, postoji rupa u finansijskom planu programa.

Od sadašnjih projektovanih troškova od 11,4 milijarde evra, konzorcijum "Spejsrajz" bi obezbedio oko 4,4 milijarde evra od tri uključena satelitska operatera (SES, Eutelsat i Hispasat), sa 2,4 milijarde evra već dodeljenih iz raznih kasa EU i Evropske svemirske agencije koja bi učestvovala sa oko 600 miliona evra.

To bi moglo ostaviti otprilike četiri milijarde evra nedostajućeg finansiranja za IRIS² koje će morati negde da se nađe ako se program ikada završi.

Problemi sa finansiranjem i pokretanjem svemirskih programa EU nisu ništa novo: bilo je sličnih problema sa geo-navigacionim sistemom "Galileo" i mrežom za posmatranje Zemlje "Kopernik", ali oba su sada izuzetno uspešni sistemi.

"Kao i za svaki vodeći svemirski projekat EU, sve će biti finansirano", rekao je zvaničnik EU, insistirajući da je obezbeđivanje finansiranja IRIS² posle 2027. uvek bilo deo plana.

Ipak, očekivani finansijski zahtevi za završetak IRIS² su mnogo veći od iznosa koji se prvobitno očekivao, rekli su zvaničnici upoznati sa razgovorima.

Sukob u Ukrajini prvobitno je pomogao da se opravda pokretanje IRIS² s obzirom na važnost satelitskih komunikacionih sistema u prvim mesecima nakon početka konflikta. Ali želja da se ojačaju odbrambeni kapaciteti, mogla bi da dovede do nevoljnosti da se plaća i za mega satelitski sistem.

Evropska svemirska agencija, koja deluje kao tehnička ruka na velikim satelitskim programima EU kao što su "Galileo" i "Kopernik", odbila je da komentariše da li će sledeće godine tražiti značajno dodatno finansiranje za IRIS² od zemalja članica EU.

Velike zemlje su već jasno izrazile svoju zabrinutost.

Nemački vicekancelar Robert Habek rekao je u oštrom pismu Bretonu ranije ove godine da "preveliki" program IRIS² treba staviti na led i ponovo razmotriti.

Ako do jeseni ne bude postignut dogovor između konzorcijuma "Spejsrajz" i Evropske komisije, onda će ideja o izgradnji i funkcionisanju IRIS² kao javno-privatnog partnerstva verovatno morati da se u potpunosti preispita, rekla su dvojica zvaničnika.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora