KINA IZABRALA IZVOZ MIRA: Peking izveo nemoguće misije zbližavanja ljutih neprijatelja na Bliskom istoku, na redu Ukrajina

Nižu se, jedna za drugom, mirovne inicijative Pekinga, od kojih je poslednja tročasovni razgovor sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, što je prvi put da je Peking ugostio visokog ukrajinskog zvaničnika od početka rata u Ukrajini. Na te inicijative blagonaklono gledaju u Moskvi, ali ne i na Zapadu.

Posebno se to odnosi na region Bliskog Istoka, gde SAD dugo vode glavnu reč. Pekingu je, naime, pošlo za rukom ono što se činilo nemogućim, a to je zbližavanje najvećih rivala Bliskog istoka, Teherana i Rijada. Pošto su tada, uz posredstvo Kine, Iran i Saudijska Arabija najavile dogovor o obnavljanju bilateralnih odnosa, njihovi šefovi diplomatija sastali su se u Pekingu i obećali saradnju zarad stabilnosti u regionu Bliskog istoka, opterećenom višedecenijskim sukobima.

Pekinški prodor u ovom uzburkanom regionu, nastavljen je prošle nedelje, pekinškim okupljanjem 14 palestinskih frakcija u pregovorima o pomirenju. I tu je Kina zabeležila trijumf, uspevši da, usred rata u Gazi, pomiri ogorčene rivalske palestinske organizacije Hamas i Fatah.

Dok je još sveže sećanje na kineski mirovni sporazum za Ukrajinu u 12 tačaka, koji je Rusija prihvatila "kao najrazumniji", kineski lideri su, sada, odlučili da se sastanu sa Kulebom.

- Možda su to učinili da bi ponovo pokazali da i, usred kritika Zapada na račun veza Pekinga sa Rusijom, guraju u pravcu mira, ali i zbog predstojećih izbora u SAD - kaže Čong Ja Jan, vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu Singapura za Si-En-En.

Ti izbori mogli bi, naime, da dovedu do pada američke podrške odbrani Ukrajine ako pobedi republikanski kandidat Donald Tramp.

Kineska državna novinska agencija Global tajms prenosi komentare stručnjaka da Ukrajina shvata da su "napori da se Rusija potpuno izoluje na međunarodnom planu propali, jer Indija i Brazil, obe ključne zemlje globalnog juga, nisu podržale zaključno saopštenje sa ukrajinske mirovne konferencije u junu, koja nije uključila Rusiju. I Peking je rekao da bi takvi skupovi morali da obuhvate obe zaraćene strane, pa je i Kina odbila da učestvuje u konferenciji o Ukrajini u Švajcarskoj, na koju Moskva nije pozvana.

Dok Moskva inicijative Pekinga prihvata, Zapad, međutim, ima drugačije interese.

- Ambicija Kine da bude "priznata i prihvaćena kao globalni lider vodi preko liderstva nad globalnim jugom, koji je i po veličini teritorije, i po broju stanovnika, veći i od demokratskog Zapada - ocenjuje Stiv Cang, direktor Kineskog instituta SOAS pri Univerzitetu u Londonu.

Pekinške inicijative

KINA u svom fokusu ima tri inicijative. To su Globalna civilizacijska inicijativa, inicijative za globalnu bezbednost i ona za globalni razvoj. Inicijativa za globalnu bezbednost posvećena je rešavanju izazova kroz dijalog i saradnju, dok Inicijativa za globalni razvoj, ističe podsticanje ekonomskog rasta dostupnog svim nacijama. Globalna civilizacijska inicijativa naglašava važnost kulturne razmene i međusobnog razumevanja u svetu, u kome se poštuje različitost.