TRAMP OPET OPLEO PO RIVALU: Glupi Bajden "venčao" je Rusiju i Kinu
POLITIKA aktuelne američke administracije dovela je do toga da se Kina združi sa Rusijom, Iranom i Severnom Korejom. Sadašnji svet je postao potpuno drugačiji. Pre tri i po godine dozvolili smo da se desi najgora stvar koja je mogla da se dogodi, jer je američki predsednik Džozef Bajden glup čovek. Naterao je Rusiju i Kinu da se "venčaju". "Venčali" su se. Zatim su uzeli i svog mlađeg brata Iran, a potom i Severnu Koreju. Ne treba im niko drugi.
Ovo je za "Blumberg" poručio republikanski predsednički kandidat Doland Tramp. Oštre reči lidera republikanaca koji je posle pokušaja atentata na njega minulog vikenda na mitingu u Viskonsinu, gde je ranjen u desno uvo, ublažio retoriku i pozivao na jedinstvo i smirivanje tenzija u američkom društvu, sada se vratio na stare staze, ponovo kritikujući rivala i aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena, nazvavši ga "nesposobnim".
Tramp je ocenio da je današnji svet "veoma opasan". Rekao je i da je zabrinut za narednih par meseci, koliko je ostalo do predsedničkih izbora:
- Da, mislim da bi sve ovo moglo da se završi trećim svetskim ratom - rekao je on.
Istakao je i da bi Tajvan, ostrvo koje Kina smatra svojom teritorijom, a vojno i politički ga godinama podržavaju SAD, trebalo da plati Americi za zaštitu.
- Uzeli su oko 100 odsto našeg poslovanja sa čipovima. Koliko smo mi glupi? Oni su neizmerno bogati. Ne razlikujemo se od osiguravajućeg društva. Tajvan nam ne daje ništa - rekao je Tramp.
Govoreći o Saudijskoj Arabiji, Tramp je okrivio Bajdena i bivšeg predsednika SAD Baraka Obamu za narušavanje odnosa sa tom zemljom i, istakavši da su njih dvojica Rijad gurnuli "ključnom protivniku".
- Saudijska Arabija više nije sa nama. Ona je sa Kinom, ali to ne žele. Oni žele da budu sa nama - ocenio je Tramp.
U međuvremenu, prestonica američke savezne države Viskonsin bila je u utorak svedok ujedinjenja republikanaca sa jednim ciljem - da njihov predsednički kandidat Donald Tramp na jesen ponovo dobije ključeve Bele kuće. Drugog dana Republikanske nacionalne konvencije u Milvokiju bivšem predsedniku su vetar u leđa dali njegovi doskorašnji suparnici na unutarstranačkim izborima, koji su pozvali birače da 5. novembra na glasačkom listiću zaokruže Trampovo ime. Za razliku od prvog dana skupa na kojem je lideru republikanaca i zvanično potvrđena predsednička nominacija, a Tramp kao kandidat za potpredsednika SAD imenovao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa, juče su u fokusu konvencije bile intenzivnije kritike govornika usmerene ka aktuelnom šefu Bele kuće Džozefu Bajdenu i Trampovom rivalu na nastupajućim izborima.
Republikanska nacionalna konvencija održava se u senci pokušaja ubistva bivšeg predsednika od minulog vikenda kada je Tramp, srećom, prošao samo sa lakšom povredom uha. Incident nije odložio skup, ali je konvenciju kao centralni događaj u kampanji jedne od dve vodeće partije u zemlji kao retko kada dosad stavio u ovoliku žižu američke, ali i svetske javnosti.
Bivši vodeći rivali Trampa u trci za predsedničku nominaciju republikanaca guverner Floride Ron Desantis i bivša ambasadorka pri UN Niki Hejli podržali su kandidaturu bivšeg predsednika. Hejlijeva, koja se poslednja povukla iz unutarstranačke trke, u Milvoki je došla na poziv Trampa.
- Donald Tramp ima moju snažnu podršku, i tačka - počela je govor bivša guvernerka Južne Karoline, dok je Tramp pažljivo posmatrao iz VIP lože kongresnog centra. - Postoje neki Amerikanci koji se ne slažu sa Trampom sve vreme. Moja poruka njima je jednostavna. Ne morate da budete saglasni sa Trampom 100 odsto da biste glasali za njega. Uzmite moj primer, ja nisam uvek bila saglasna sa predsednikom Trampom, ali se češće slažemo nego što nismo saglasni. Za dobrobit naše nacije moramo da sledimo Donalda Trampa.
Njen dolazak na binu bio je ispraćen sa nekoliko zvižduka iz publike, jer nisu zaboravili njenu oštru retoriku prema Trampu tokom primarnih izbora. Ipak, brzo su ih prigušili aplauzi i klicanja ljudi iz centra. Ona se početkom marta povukla iz trke za predsedničku kandidaturu, ali, za razliku od svojih partijskih kolega nije odmah podržala nominaciju bivšeg šefa Bele kuće, već ga je optužila da pravi haos, da ne sarađuje sa međunarodnim saveznicima i dovodila u pitanje da li sa 78 godina može da bude predsednik SAD. Posle dva meseca obrnula je ćurak i rekla da će u novembru glasati za Trampa, napomenuvši da on mora da radi na tome da pridobije njene glasače.
Donald "isušuje močvaru"
U svim predizbornim nastupima, Donald Tramp je, primećuju zapadni mediji, koristio apokaliptične reči:
- Ili će "duboka država" uništiti Ameriku, ili ćemo mi uništiti "duboku državu".
Ovim rečima on je biračima predstavljao svoj Projekat 2025, nastao u istraživačkom centru konzervativne Fodancije Heritidž, plan koji uzdiže ličnu odanost Trampu kao centralnu vrednost u zapošljavanju u njegovoj budućoj administraciji. Mediji su procenili da on sada ima "dugačku klupu" lojalista. Heritidž fondacija i desetine drugih organizacija koje se slažu sa Trampom već proveravaju kandidate za stvaranje 20.000 potencijalnih MAGA imenovanih službenika u državnoj administraciji koji će biti postavljeni u svaku agenciju vlade sa Donaldom Trampom. D. I. V.
Guverner Floride Ron Desantis, koji je tokom izbora unutar stranke ocenjen kao najveći rival Trampu, iskoristio je svoj govor da pozove republikance da pomognu u izboru bivšeg predsednika.
- Donald Tramp je demonizovan. On je tužen. On je krivično gonjen. I skoro je izgubio život. Ne možemo ga izneveriti, i ne možemo izneveriti Ameriku - poručio je Desantis okupljenima.
Guverner Floride hvalio je Trampovu pograničnu i ekonomsku politiku, tvrdeći da je Amerika bila poštovana kada je Donald Tramp bio glavnokomandujući. Desantis je, takođe, iskoristio priliku da oštro iskritikuje šefa Bele kuće, optuživši ga da nema kapacitet da obavlja predsedničku dužnost.
- Potreban nam je vrhovni komandant koji može da vodi zemlju 24 sata dnevno i sedam dana u nedelji. Amerika ne može sebi da priušti još četiri godine predsedništva u stilu "Vikenda kod Bernija" - istakao je Desantis, aludirajući na film iz 1989. o dvoje zaposlenih koji provedu vikend predstavljajući mrtvog šefa kao živog.
Ova Desantisova opaska nasmejala je Trampa. Govornici su žestoko kritikovali Bajdenovu pograničnu politiku, tvrdeći da je ugrozila bezbednost zemlje. Senator iz Teksasa Ted Kruz za mikrofonom je nazvao priliv migranata "invazijom". Kruz je u govoru ponovio Trampovu antiimigracionu retoriku, kriveći demokrate za, kako je naveo, talas nasilnog kriminala za koji su odgovorni migranti.
Supruga Trampovog sina Erika Lara, potpredsednica Republikanskog nacionalnog komiteta, govorila je o nedavnom atentatu na svekra. Posebnu pažnju je privukla kada je, kao i Tramp posle atentata, podigla stisnutu pesnicu i izazvala masu da počne da viče "Borba, borba!".
U međuvremenu, Iran je odbacio optužbe "o bilo kakvoj umešanosti te zemlje u nedavni oružani napad na Trampa ili tvrdnje o iranskoj nameri da organizuje takvu akciju". Američki mediji preneli su ranije da je Tajna služba SAD, zbog navodne pretnje iz Irana po život Trampa, pojačala obezbeđenje bivšeg predsednika SAD još pre subotnjeg pokušaja atentata.
Istovremeno, američko ministarstvo unutrašnjih poslova otvorilo je istragu o postupanju američke tajne službe u obezbeđivanju bivšeg predsednika tokom skupa u Pensilvaniji kada je pokušan atentat.
Stigli "Srbi za Trampa"
PREDSTAVNICI organizacije "Srbi za Trampa" pojavili su se sinoć na nacionalnoj konvenciji republikanaca u Viskonsinu, izjavila je Olga Ravasi osnivač Srpsko-američke glasačke alijanse - prve organizacije tog tipa u srpskoj dijaspori. Za konvenciju u Viskonsinu kaže da su se konsolidovali i delegirali tim.
- Viskonsin nam je veoma važna država. Planiramo niz dešavanja i u Arizoni i Nevadi, upravo u ključnim državama, gde se sada pojavljujemo kao neki možda čak deo zvanične kampanje koji može imati uticaj - navela je Ravasi za Tanjug.