POČELA KONSTITUTIVNA SEDNICA EVROPSKOG PARLAMENTA: Na dnevnom redu izbor predsednika
KONSTITUTIVNA sednica novog saziva Evropskog parlamenta (EP) počela je danas u Strazburu, a poslanici će tokom sednice, koja će trajati do 19. jula, imati zadatak da prvo izaberu predsednika i potpredsednike ovog zakonodavnog tela EU, a potom će odlučivati i o tome da li će podržati aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da dobije drugi mandat na toj funkciji.
Foto AP
Sednica je počela intoniranjem "Ode radosti", koja se smatra himnom EU.
Prvog dana sednice poslanici Evropskog parlamenta prvo će birati predsednika EP za naredne dve i po godine, a kandidati za tu funkciju su dosadašnja predsednica Roberta Mecola iz Evropske narodne partije i Irene Montero iz Levice.
Predsednik EP se bira tajnim glasanjem i apsolutnom većinom važećih glasova.
Ukoliko u prvom krugu glasanja ne bude izabran nijedan kandidat, isti ili drugi kandidati mogu biti predloženi za drugi krug glasanja, pod istim uslovima, a po potrebi može da bude održan i treći krug glasanja.
Ako nijedan od kandidata ne bude izabran u trećem krugu glasanja, dva kandidata sa najviše glasova u trećem krugu prelaze u četvrti i poslednji krug glasanja, u kojem pobeđuje kandidat koji dobije najviše glasova.
Kada bude izabran, novi predsednik EP preuzeće predsedavanje i može da održi uvodno obraćanje.
Nakon izbora predsednika EP, poslanici će danas izabrati i 14 potpredsednika, a potom bi sutra trebalo da biraju i pet kvestora, koji su nadležni za upravna i finansijska pitanja koja se neposredno tiču poslanika i njihovih uslova rada.
Potpredsednici EP i kvestori se takođe biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik Evropskog parlamenta.
Glasanje o kandidaturi Fon der Lajenove za novi mandat zakazano je za četvrtak, 18. jula u 13 časova, saopšteno je ranije iz Evropskog parlamenta.
Fon der Lajenova, članica Evropske narodne partije, koja je krajem juna dobila podršku lidera EU, prethodno će se tog dana u 9 časova obratiti na sednici EP i izložiti svoju viziju i planove za narednih pet godina, nakon čega će uslediti debata sa poslanicima EP.
Nakon rasprave, biće održano tajno glasanje o njenoj kandidaturi, a da bi bila izabrana, potrebno je da dobije podršku apsolutne većine članova parlamenta, odnosno najmanje 361 od 720 poslanika.
Ukoliko za nju ne bude glasalo dovoljno poslanika EP, lideri EU moraju da u roku od mesec dana predlože novog kandidata za predsednika Komisije.
Tokom plenarne sednice poslanici će glasati i o brojčanom sastavu stalnih odbora i pododbora, kao i međuparlamentarnih delegacija.
Lideri političkih grupacija će u sredu dati izjave o potrebi kontinuirane podrške EU Ukrajini, nakon čega će uslediti glasanje o rezoluciji o podršci toj zemlji.
Izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna ove godine, a najviše glasova na njima je osvojila Evropska narodna partija koja, prema preliminarnim rezultatima, ima 188 mandata, dok su na drugom mestu socijalisti i demokrate sa 136 mandata.
Treća najveća politička grupacija u EP su novoformirane Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana sa 84 poslanika u EP, a na četvrtom mestu su Evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni sa 78 poslanika.
Slede liberali okupljeni u grupaciji Obnovimo Evropu sa 77 poslanika, Zeleni sa 53 poslanika, Levica sa 46 poslanika, dok će novoformirana Evropa suverenih nacija, predvođena Alternativom za Nemačku, imati 25 poslanika.
BONUS VIDEO: SNIMAK BOMBARDOVANjA: Rusko ministarstvo odbrane objavilo je video bombe FAB - 3000