STANDARD ITALIJANA U SLOBODNOM PADU: Zemlja na apeninskom poluostrvu beleži najveći pad realnih zarada u celoj Evrozoni

One su 7,3 odsto manje u odnosu na 2022, a najveći razlog je poskupljenje svih energenata. Stoga je veoma redukovana kupovna moć stanovništva. U prvom tromesečju 2024. godine, realne zarade su manje za 6,9 procenata u odnosu na četvrto tromesečje 2019. Ostale zemlje evrozone su uspele da nadoknade taj pad, ali Italija ne. Evropska organizacija za bezbednost i saradnju upozorava da vlada ogromno siromaštvo među onima sa ugovorima na određeno vreme. Tu rade najviše mladi, njih oko dva miliona, sezonski radnici, posebno u turizmu, zatim oni zaposleni na crno.

Tome je potrebno dodati i vrlo veliki procenat nepotpisanih kolektivnih ugovora, čak 16,7 odsto. Može se samo pretpostaviti koliko su osiromašile porodice koje imaju samo jedan dohodak, a više članova i koji treba da prežive od te plate. To je, po oceni OEBS-a, i istorijska mana Italije. Cene proizvoda neophodnih za svakodnevni život se sedmično menjaju u samoposlugama i na pijacama. Problem je i mala produktivnost, iako je ove godine zaposleno oko 700.000 ljudi.

Ali, u zemlji sa 60 miliona stanovnika to je minimalno pomeranje jezička na vagi produktivnosti, jer nije reč o visokim specijalizacijama, što je i najveća rana u italijanskom modelu proizvodnje. Dodajmo ovome i ne baš dinamično tržište kapitala, da bi se izbegao radar poreskih vlasti, te generalno neotvorenost za tehnološke inovacije. Sve se to odražava i na dodatu vrednost i na produktivnost.

Iako je inflacija u Italiji druga najniža u zoni evra, zemlja je ostala da kaska i kada bi se uporedili podaci iz 2008. godine rezultat bi bio zastrašujuća stagnacija. Italijanske plate danas su realno niže za čak 12 odsto.