RUSKA TAKTIKA GLAVOBOLJA ZA KIJEV I NATO: Ukrajinsko vazduhoplovstvo i NATO znaju kako Rusi „rade“, ali ne i kako da se suprotstave (VIDEO)

Tokom intervjua za Radio Sloboda, Ignat je otkrio da neprijatelj (Rusija) sada lansira bespilotne letelice (UAV) bez GPS signala. Navigacioni sistem se aktivira samo kada se dron nađe direktno iznad ciljnog područja, koje je naknadno pogođeno projektilima "iskander".

Ova metoda je dizajnirana da komplikuje otkrivanje i protivmere za ukrajinske snage, pošto je dronove teško pratiti sve dok ne budu već na poziciji za izviđačke ili udarne misije.

-Neprijatelj koristi novu taktiku: lansiranje bespilotnih letelica bez navigacije, bez GPS signala. Ovaj signal se uključuje direktno iznad objekta koji neprijatelj planira da izvidi i tamo udari "iskanderom". Dakle, i mi moramo da reagujemo na ovu situaciju, rekao je Ignat.

On je istakao hitnu potrebu da ukrajinske odbrambene snage razviju i primene efikasne protivmere protiv ovih izviđačkih dronova.

Ignat je primetio: „Ako neko misli da se ništa ne radi, već je mnogo razgovora obavljeno, a zadatak da se ovaj problem nekako reši je postavljen od najvišeg menadžmenta.

Ističući aktuelne izazove, istakao je Ignat. „Želeo bih da vas podsetim da "šahedi" [iranski dronovi] mogu da lete čak do zapadnih granica [Ukrajine]. Dakle, ovo nije prvi put da "orlan" (izviđačka bespilotna letelica) odleti u pozadinu, u Poltavsku oblast.
Povećana upotreba izviđačkih dronova od strane ruskih snaga podstakla je ukrajinsku vojsku da traži inovativne metode da im se suprotstavi.

Ukrajinske odbrambene snage istražuju različite pristupe, uključujući raspoređivanje FPV dronova i protivvazdušnih dronova, za koje se smatra da su isplative alternative tradicionalnim raketnim sistemima.

Ignat je istakao da, iako su rakete i dalje ključne za odvraćanje, ove novije, relativno jeftine tehnologije se integrišu u odbrambenu strategiju Ukrajine.

RUSIJA KORISTI „VELIKI BROJ“ DRONOVA ZA IZVIĐANjE

Svakog dana, prijavljeno je da je i do 50 bespilotnih letelica aktivnih duž linija fronta. Ove bespilotne letelice su u stanju da sprovode kontinuirano vazdušno izviđanje nad regionima kao što su Sumi i Harkov, gde su u toku aktivne borbene operacije.
Pored toga, neki dronovi su se upustili duboko u teritoriju Ukrajine, naglašavajući uporni izazov koji predstavljaju ovi alati za nadzor iz vazduha.

Prema ukrajinskim vazduhoplovnim snagama, ruske vojne snage koriste veliki broj izviđačkih bespilotnih letelica za nadgledanje ključnih ukrajinskih ciljeva, posebno energetskih objekata i aerodroma.

Ova sposobnost nadzora se pokazala kao upotrebljiva poslednjih nedelja, omogućavajući precizno ciljanje ruskih balističkih projektila "iskander".

Sistem balističkih raketa "iskander" je navodno pogodio nekoliko kritičnih ukrajinskih sredstava, uključujući parkirane borbene avione Su-27 i lansere MIM-104 patriot i radarske sisteme "žirafa".

Međutim, naknadno obelodanjivanje od strane komandanta ukrajinskog vazduhoplovstva Mikole Oleščuka, otkrilo je neslaganja u početnim izveštajima. On je ukazao da su neki od prijavljenih udara zapravo pogodili makete lansera protivvazdušne odbrane "patriot", a ne operativnu opremu, naglašavajući izazove tačne obaveštajne podatke na bojnom polju i složenost razlikovanja između stvarnih i lažnih ciljeva u uslovima rata.

Kao odgovor na eskalirajuću pretnju UAV-om, ukrajinska vojska je primenila višestrani pristup. Ovo uključuje raspoređivanje mobilnih protivvazdušnih jedinica, angažovanje patrola lovačkih aviona i korišćenje sofisticiranih sistema za elektronsko ratovanje čiji je cilj ometanje i neutralisanje operacija bespilotnih letelica.

Uspešna integracija ovih različitih odbrambenih mera, kao što je razmeštanje aviona Jak-52 u južnim regionima, naglašava adaptivne sposobnosti Ukrajine u efikasnom suprotstavljanju upadima UAV-a.

U međuvremenu, 8. jula, ruske snage su pokrenule raketni napad velikih razmera na Kijev i nekoliko drugih ukrajinskih gradova. Ovaj baraž, koji je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski okarakterisao kao namerni čin agresije, rezultirao je tragičnim gubitkom najmanje 20 života samo u dečjoj bolnici u Kijevu.

Napad je bio usmeren na stambena područja i kritičnu infrastrukturu u više okruga, uzrokujući velika razaranja i požare koji su opustošili urbani pejzaž.

Ukrajinske oružane snage su tvrdile da su uspešno presrele značajan broj dolaznih projektila. Prema zvaničnim izjavama, ukrajinska odbrana je oborila 30 od 38 ruskih projektila lansiranih tokom napada.

Vrste projektila raspoređene su balističke rakete "kinžal" i "iskander-M", hipersonične krstareće rakete "cirkon" i razne vođene i krstareće rakete kao što su serije H-101, "kalibar", H-22 i H-59/69.

Napad 8. jula ističe se kao jedan od najsmrtonosnijih incidenata u poslednjih nekoliko meseci, eskalirajući civilne žrtve i infrastrukturnu štetu do nivoa koji podseća na prethodne teške udare ruskih snaga tokom zimskog perioda.

Ova eskalacija dolazi u kritičnom trenutku, koji se poklapa sa predvečerjem samita NATO-a u Vašingtonu, gde Ukrajina traži čvrstu obavezu dugoročne podrške i pomoći od savezničkih nacija usred sukoba koji je u toku.

(eurasiantimes.com/ Ašiš Dangval)

BONUS VIDEO - TAJNO ORUŽJE RUSKOG RAKETNOG SISTEMA: JARS izvodi vežbe kamuflaže i kontradiverzije