SAVEZNICI NA MUKAMA UPRKOS SNAZI: Konsenzus oko ocene da će najveći rizik i trošak doneti pobeda Rusije u Ukrajini

- Zadovoljstvo je ugostiti vas u ovoj prelomnoj godini, s ponosom se osvrnuti na sve što smo postigli i gledati napred u zajedničku budućnost sa snagom i odlučnošću - naveo je Bajden.- Ovaj trenutak zahteva rešenost saveznika da pomognu Ukrajini u odbrani od ruske invazije.

Po njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin ne želi ništa manje od "potpunog potčinjavanja Ukrajine i njenog brisanja sa mape. "Ukrajina može i hoće da zaustavi Putina", dodao je on i najavio da će SAD, Nemačka, Holandija, Rumunija i Italija obezbediti Ukrajini na desetine dodatnih taktičkih sistema PVO u roku od nekoliko meseci.

Tokom Bajdenovog govora dugog 13 minuta, tokom kog nije pomenuo domaću dramu oko njegove kampanje, sve oči bile su uprte u njega. I tokom samita, on je, naime, prisiljen da, iz sata u sat, dokazuje svoju vitalnost, budući da se suočava sa pozivima da se povuče iz trke za reizbor zbog svojih godina i zdravstvenog stanja.

Jens Stoltenberg, odlazeći generalni sekretar NATO, poručio je da

očekuje da SAD ostanu "snažan i posvećen saveznik Alijanse bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD".

- Najveći rizik i trošak doneće pobeda Rusije u Ukrajini - ocenio je i dodao da to ne sme da se dozvoli.

On je od Bajdena, na svečanosti povodom obeležavanja 75. godišnjice NATO dobio Predsedničku medalju slobode, najviše civilno odlikovanje SAD.

Izazovi sa kojim se NATO suočava su veliki, rat u Ukrajini, sve agresivnija Kina, rat Izraela i Hamasa u Gazi, a neke članice dovode u pitanje svoju posvećenost Alijansi. Istovremeno, Ukrajina od samita očekuje dodatnu isporuku oružja, posebno PVO sistema, ali i finansijsku podršku.

- U Ukrajini će se odlučivati o budućnosti evropske bezbednosti - smatra visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj koji je, na događaju "Noć odbrane EU" pozvao na udruživanje snaga sa obe strane Atlantika u borbi protiv, kako je rekao, "izazova koje predstavlja Rusija".

On je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da želi da Rusija ponovo dominira u svom susedstvu i naglasio da su Evropljani počeli da obnavljaju svoje odbrambene kapacitete.

- Ako dozvolimo Putinovoj Rusiji da pretvori Ukrajinu u drugu Belorusiju, i postavi marionetsku vladu u Kijevu, platićemo mnogo veću cenu. Uslov naše bezbednosti je da Ukrajina prevlada - rekao je Borelj i dodao da Evropa želi mir, ali "samo onaj koji poštuje suverenitet Ukrajine" i naglasio da "buđenje Evrope" ne sme da znači opuštanje SAD kad se radi o podršci Ukrajini.

Ono što Kijev može da očekuje od svojih saveznica jeste unapređenje centra za podršku u Nemačkoj, kao i 40 milijardi pomoći za godinu dana i konkretnu pomoć kada je reč o protivvazdušnoj odbrani. Kijev smatra da mu pripada brži i jasniji put ka ulasku u NATO nego što mu Alijansa nudi, ali ni ovaj samit neće biti prelomni momenat za članstvo.

Zabrinute zbog približavanja NATO mogućem ratu sa Rusijom, neke članice, među kojima SAD i Nemačka, prekinule su svaki razgovor o davanju jasnog poziva Ukrajini. Druge, poput Poljske, žele da se budući status Ukrajine u NATO jasno objavi. Upitan kakvu poruku Budimpešta donosi na samit, šef Mađarske diplomatije Peter Sijarto, podsetio je da Mađarska i zemlje EU žive u ratnom okruženju već dve i po godine, suočene sa posledicama rata.

- Primili smo više od 1,3 miliona izbeglica i plaćamo veoma veliku cenu rata u Ukrajini zbog poskupljenja energenata, inflacije, sankcija - rekao je Sijarto. - Jasno je i da ovaj rat nosi i veoma ozbiljan rizik eskalacije. Ako pogledate šta se dešava na bojnom polju, očigledno je da postaje surovo, da postaje gore i da postaje sve brutalnije. Povećava se količina oružja, pa samim tim raste i broj žrtava.

On je konstatovao da "nažalost u NATO vlada raspoloženje za rat i da se zato reč mir jedva čuje, jer ako neko izgovori reč mir odmah bude stigmatizovan kao ruska marioneta ili Putinov špijun".

Mere bezbednosti

OD početka nedelje mere bezbednosti u Vašingtonu, podignute su na najviši nivo. Oko Bele kuće i na Kapitol hilu, podignute su veoma visoke ograde, dok su u blizini "Vašington konvenšen centra", gde se samit održava, metro stanice i ulice zatvorene za saobraćaj. Početak razgovora obeležila su dva ruska napada, u kojima su poginule najmanje 42 osobe, među kojima i deca. Prethodni samit NATO u Vašingtonu održan je na 50. godišnjicu Alijanse, tokom bombardovanja Srbije, podsećaju mediji.

Sijarto: Isporuke oružja produžavaju rat

MAđARSKI šef diplomatije Peter Sijarto, izrazio je bojazan da bi samit NATO u Vašingtonu mogao da poveća rizik eskalacije sukoba i ukazao da treba razmotriti sve mirovne inicijative za Ukrajinu koje su trenutno u opticaju. Po njegovim rečima "čudna je perspektiva da na mirovnom samitu učestvuje samo jedna od dve zaraćene strane". On je izrazio očekivanje da će sledeća mirovna konferencija biti organizovana u formatu koji će obuhvatiti obe zaraćene zemlje". Sijarto je dodao da se isporukama oružja samo produžava rat, a istovremeno, "evropskoj ekonomiji puca se u kolena, pa i u srce".

Manevri na granici sa Poljskom

DOK samit traje Belorusija sa kineskim trupama učestvuje u zajedničkoj vojnoj vežbi u blizini svoje granice sa članicom NATO, Poljskom, što je prva takva vežba koja odražava rastuće odbrambene veze između dve zemlje. Manevri "Juriš orla", trajaće 11 dana. Belorusija se prošle nedelje pridružila Šangajskoj organizaciji za saradnju, koju predvode Kina i Rusija. Ministarstvo odbrane u Minsku, saopštilo je da će se uvežbavati vazdušni napad, prelazak reke i borbu u stambenim zonama. Mediji podsećaju da su Putin i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, lane objavili da Rusija premešta deo svog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju.