KAKO SU FRANCUSKI LEVIČARI PRIREDILI SENZACIJU: Zbog čega su sondaže pale na ispitu

Ujedinjena levica odnela je pobedu posle drugog kruga vanrednih parlamentarnih izbora, protivno svim ispitivanjima javnog mnjenja. Krajnja desnica ujedinjena oko Nacionalnog okupljanja ostvarila je tek treći skor, iako su ih svi unapred videli kao pobednike, doduše bez apsolutne većine. Sondažne kuće su, tako, napravile "istorijski" promašaj, predviđajući krajnjoj desnici konačnu pobedu.

Kao direktnu posledicu ovog rezultata, shodno demokratskoj tradiciji, dosadašnji premijer Gabrijel Atal je najavio ostavku koju će danas (ponedeljak) pre podne podneti predsedniku Makronu. Naglasio je i da je spreman da tehnički ostane na funkciji dokle god je to potrebno, u susret Olimpijskim igrama. Istovremeno, kao vodeći političar unutar ujedinjene levice, Žan Lik Melanšon je istakao da je njegova koalicija spremna da preuzme vlast.

Levičarski Novi narodni front dobio je 182 poslanika, libaralni centristi ujedinjeni oko predsedničke koalicije 163, a Nacionalno okupljanje, kao pobednici prvog kruga, 143. Desničarskim republikancima pripada 67 poslaničkih mesta.

Već na prvi pogled je jasno da niko neće imati apsolutnu većinu za koju je, u skupštini sa 577 poslanika, potrebno 289 glasova. Lideri levičara, međutim, podsećaju da ni koalicija okupljena oko predsednika Makrona do sada nije imala većinu, pa je ipak vladala. Ipak, Novom narodnom frontu nedostaje više glasova nego "makronistima" pre njih.  U manjku su osamdesetak glasova do apsolutne većine, pa logika govori da će biti primorani da stvaraju savezništva.

Melanšon je, međutim, već istakao da je Novi narodni front spreman da preuzme vlast, bez pravljenja kompromisa sa drugima, sprovodeći isključivo svoju politiku iz predizbornog programa. Nagovestio je vladanje dekretima.Već od ovog leta najavio je mere kao što su smanjivanje godišta za odlazak u penziju koji trenutno iznosi 64 godine, minimalnu bruto platu od 2.000 evra ili blokiranje cena osnovnih proizvoda.

Unutar ujedinjene levice, koja je do ovih izbora pokazala velike razlike među sobom, najviše glasova su osvojili krajnji levičari iz Nepotčinjenih Žan-Lika Melanšona, što, po demokratskim pravilima, navodi na to da bi predsednik Emanuel Makron upravo ovom političaru trebalo da ponudi mandat za formiranje vlade. On se i prvi ispred levice obratio posle izbora.

- Francuska zaslužuje bolje od alternative između neoliberalizma i fašizma koju su nam nametnuti poslednjih sedam godina – bio je oštar predsednik socijalista Olivije For, iz koalicije Novi narodni front.

Reagovali su i ekolozi, takođe iz pobedničke koalicije.

- Pobedili su socijalna, ekološka i narodna pravda – poručila je generalni sekretar "zelenih" Marin Tondelije.

S druge strane, predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je kritikovao "alijansu beščašća" koju su formirali centristi i levičari pred drugi krug, čime su, kako je rekao, "Francuskoj uskratili izbornu većinu". Poručio je i da je ovaj rezultat, koji je dosta bolji od 89 poslanika koliko su imali do sada, početak dolaska njihove stranke na vlast. Ipak, izbori su pokazali da Francuzi i dalje žele da spreče krajnju desnicu da vlada.

Odmah po saopštavanju rezultata, levičari su u ogromnom broju, srećnih lica, sa siuzama radosnicama, pohitali na pariski Trg Republike da proslave pobedu. Više su se radovali što su sprečili Nacionalno okupljanje da dođe na vlast, nego što imaju realnu predstavu kako bi mogli da sastave vladu.

Makron iz ovih izbora izlazi oslabljen. Došlo je i do prvih javnih disidentskih tonova unutar njegove grupe. Nekadašnji premijer Eduar Filip već se ponudio kao alternativa da povede većinu centra i umerenih snaga, bez Nepotčinjenih i Nacionalnog okupljanja. Odlazeći premijer Gabrijel Atal, koji je bio protiv raspuštanja skupštine, takođe se na neki način u svom obraćanju postavio kao konkurent Makronu u preuzimanju glavne reči unutar doskora vladajućeg tabora koji je izgubio na izborima.

 - Nijedan ekstrem nema apsolutnu većinu zahvaljujući duhu Francuza – kazao je Atal i naglasio da je koalicija koju je on predvodio ostvarila tri puta više glasova od onoga što su im sondaže predviđale na početku kampanje.

Reagovao je i ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen koji je isključio mogućnost koalicione saradnje s levičarima.

- Niko ne može da pretenduje da je dobio ove izbore, a naročito ne gospodin Melanšon – kazao je Darmanen.

Ima i onih analitičara koji prizivaju koaliciju makronista i umerenih desničara iz redova Republikanaca, mada je to teže zamisliti. Čini se da je u ovom trenutku teško osmisliti većinu koja bi mogla da formira vladu, a baš je razjašnjavanje političke situacije bio jedan od razloga zbog kojih je Emanuel Makron raspisao vanredne izbore. Francuska je ovim izborima izašla duboko podeljena u tri tabora, bez jasne vladajuće većine.

KO ĆE TO DA PLATI?

Ukoliko se izborna logika bude ispoštovala do kraja, i ako Žan Lik Melanšon zaista dobije mandat da sastavi vladu, njegovi protivnici postavljaju više pitanja, među kojima su ona kako će reagovati krupni međunarodni kapital, da li će porasti kreditna stopa, hoće li se pojačati nebezbednost i dalji priliv migranata i ko će finansirati 150 socijalnih mera koje je najavila levica, a tu je i pitanje antisemitskih istupa Nepotčinjenih.