U PARIZU KRAJNJA DESNICA - ILI VLAST U KRIZI: Francuzi sutra izlaze na birališta u drugom krugu parlamentarnih izbora

Jedino što je izvesno, to je da će i ovoga puta krajnja desnica, oličena u Nacionalnom okupljanju, kao i u prvom krugu, takođe ostvariti izuzetno dobar rezultat i da će višestruko umnožiti dosadašnji broj poslanika. Da li će to biti dovoljno da i samostalno vladaju, ostaje da se vidi kada u nedelju u 20 sati budu zatvorena birališta u zemlji.

Ispitivanja javnog mnjenja su krajnjim desničarima, neposredno posle prvog kruga, davali, u gornjoj granici, i do 310 poslanika u skupštini u kojoj je 289 dovoljno za apsolutnu većinu. Ali, od tada su Makronovi centristi sklopili pakt s levičarima da, gde god je to moguće, jedni podrže druge, odustajući u korist bolje plasiranog kandidata, da bi se tako napravila brana Nacionalnom okupljanju.

Posle toga, skor krajnje desnice se sada procenjuje na 200 do 230 deputata, ujedinjene levice na 165 do 190, a Makronovih liberala na 120 do 140. Tu su i desničarski republikanci koji mogu da računaju na 35 do 50, kao i različite druge desničarske formacije, do petnaestak poslanika.

Kada je raspuštao parlament, francuski predsednik Emanuel Makron je poručio da to čini da bi se politička situacija u zemlji razjasnila. Ukoliko niko ne dobije apsolutnu većinu – a to bi u principu u ovakvom odnosu snaga mogli da budu samo krajnji desničari – Francuska će nastaviti sa neizvesnošću, a zakoni bi i dalje mogli da se donose nepopularnom posebnom ustavnom klauzulom bez skupštinskog glasanja, ili stvaranjem ad-hok savezništava za svaki najviši pravni akt ponaosob. Makron bi skupštinu, ukoliko dođe do blokade u odlučivanju, ponovo mogao da raspusti tek za godinu dana.

Kandidat Nacionalnog okupljanja za premijera Žordan Bardela je već poručio da ne namerava da preuzme ovu funkciju, ukoliko koalicija okupljena oko njegove stranke ne osvoji apsolutnu većinu, jer ne želi da ga stalno preglasavaju i prete rušenjem vlade.

Ukoliko osvoje visok skor u nedelju, postoji mogućnost da krajnji desničari kao saveznike pridobiju i ostatak republikanaca, van krila koje se već odvojilo od ove stranke i pridružilo im se. U slučaju da prodor napravi levica, deo republikanaca bi eventualno mogao da politički "trguje" s "crvenima", za pojedine skupštinske projekte koji im budu odgovarali.

Teško je međutim zamisliti iole stabilnu širu koaliciju s Makronovim pristalicama, u kojoj bi se našao i krajnji levičar Žan Lik Melanšon, optužen za antisemitizam i sputavanje krupnog kapitala. U slučaju da krajnja desnica ne bude mogla da formira kabinet, pominje se i mogućnost da predsednik Makron, čije je zakonsko ovlašćenje da predlaže mandatare na osnovu izbornih rezultata, posegne za tehničkom vladom, što je iskustvo koje Francuzi još nisu iskusili u Petoj republici.